Србија и Балкан
Приштина подиже оптужнице против још 89 Срба за наводне ратне злочине
Како тврде браниоци оптужених Срба, циљ привремених приштинских власти је да затворске ћелије попуне што већим бројем Срба, које прво хапсе а онда траже "доказе"
Специјално тужилаштво у Приштини подигло је још 33 оптужнице против Срба за наводне ратне злочине, у којима су именоване 89 особе, чиме се у петак похвалила Дрита Хајдари, тужилац лажне државе Косово.
Овим се наставља "перфидан план прогона наших сународника за најтежа кривична дела, са намером да целом народу на Косову и Метохији стави етикету злочинаца", преносе "Вечерње новости".
Многи Срби су већ иза решетака, али власти у Приштини не презају ни од подизања оптужница против Срба који се не налазе на територији КиМ. Како је изјавила тужитељка Хајдари: "Извршиоци ових кривичних дела нису на Косову, већина њих је у Србији, док су сведоци на Косову. То представља велики проблем за подизање оптужница, пошто их не можемо подићи без саслушања осумњичених."
У Посебном одељењу Основног суда у Приштини, крајем прошлог месеца, одржана је прва расправа у првом суђењу за ратне злочине, против Србина Чедомира Аксића, који је оптужен за наводне ратне злочине које је починио од јануара до маја 1999.
По завршетку рата, искључиву надлежност за процесуирање имао је Унмик, потом и Еулекс, а Специјалном тужилаштву у Приштини ове надлежности се препуштају од 2016.
Адвокат Љубомир Пантелић, који брани неколико Срба оптужених за ратне злочине, каже да је Приштина изменама Закона о кривичном поступку омогућила суђење лицима у одсуству.
Како тврди Пантелић, циљ суђења Србима и неалбанцима у одсуству је политички, јер они желе да докажу да су на Косову и Метохији током 1999. почињени злочини: "Они хоће да осуде 100 или 200 људи, макар они никад не крочили у судницу. Циљ је да се тајним оптужницама одврати расељене Србе од намере да се врате на КиМ и да траже повратак своје имовине."
У затвору у Грдовцу, недалеко од Подујева, већ се налази 78 Срба, од којих се половина терети за ратне злочине.
Њихови браниоци истичу да је намера привремених власти у Приштини да попуне ћелије што већим бројем Срба оптужених за злочине без икаквих материјалних доказа, јер се у досадашњим случајевима показало да Србе прво хапсе а онда траже "доказе".
