Када ће и коме Срби који живе у четири општине на северу Косова и Метохије почети да плаћају струју? Када ће Косовски електродистрибутивни систем (КЕДС) добити приступ трафостаници Валач, централном енергетском објекту за снабдевање севера Косова? Шта ће бити са дугом за струју коју Срби са севера Косова не плаћају већ две и по деценије?
Ово су само нека од питања која Срби са севера КиМ постављају два дана пошто је специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак у суботу објавио да су српска компанија "Електросевер" и КЕДС потписали "комерцијални уговор о енергетици".
Како детаљи овог "комерцијалног уговора" до сада нису обелодањени, није јасно на шта се све односи, нити шта ће значити у пракси, већина питања са почетка текста за сада су без јасних одговора.
"Многе одговоре немамо, једино их наслућујемо. Бојимо се да не буде као са КМ таблицама, сви смо говорили – "Нема предаје – КМ остаје" а у последњих месец дана хиљаде Срба са Севера пререгистровали су кола са КМ на РКС таблице.
"Бојимо се да то о чему говори Лајчак значи да ће Албанци преузети Валач, електрану на Газиводама. Не знамо ни хоће ли нас Србија снабдевати струјом или Косово, а код њих је много проблема", отворено данас за РТ Балкан говори један од Срба на Северу КиМ.
Једино што га, додаје, макар донекле растерећује страхова јесте да је много споразума између Београда и Приштини потписано, и да су многи, рецимо онај о ЗСО, захваљујући Приштини остали мртво слово на папиру.
Сам Лајчак није детаљније образлагао шта значи потписани уговор. Рекао је само да је то "важан корак ка имплементацији енергетске "мапе пута" и ка нормализацији односа између Косова и Србије".
Лајчак сем овог није написао ни где је ни када потписан поменути уговор нити ко га је потписао.
Само мало речитији били су из КЕДС-а али, ни из њиховог саопштења стари нису ништа јасније.
Према КЕДС-у, уговор за циљ има "нормализацију снабдевања струјом у општинама Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и Северна Митровица, а потписан је у складу са законом Косова и регулаторним оквиром, у складу са енергетским споразумима од 8. септембра 2013. године и закључцима од 25. августа 2015. године као и Смерницама за спровођење енергетских споразума од 21. јуна 2022. године".
У КЕДС-у је још речено да је процес био "веома деликатан и изазован за цео енергетски систем на Косову" и да је постигнути договор "историјски".
Реаговао је и председник Србије Александар Вучић који је рекао даје "задовољан што су КЕДС и 'Електросевер' потписали уговор", јер тиме "избегавамо могућност да народ на северу КиМ остане без струје" а да је нарочито важно што се "уговором не прејудицира питање имовине".
Предузеће "Електросевер", које је потписало поменути уговор, у власништву је Јавног предузећа "Електропривреда Србије" али је на Косову регистровано према косовским законима. Београд и Приштина су, иначе, још 201. године постигли споразум о енергетици чији је циљ био да регулише питање снабдевања четири општине са српском већином на северу као и начин наплате електричне енергије.
Споразум, међутим, није спроведен па су Београд и Приштина уз посредство ЕУ а у оквиру Бриселског дијалога постигли договор о мапи пута, односно о имплементацији постојећег енергетског споразума и он је потписан 21. јуна прошле године.
У саопштењу КЕДС-а од прекјуче управо се Смернице за спровођење енергетских споразума од 21. јуна 2022. године помињу као један од основа за потписивање комерцијалног уговора између КЕДС и "Електросевера".
Европска служба за спољну акције (ЕЕАС)тада је саопштила да "договорена мапа пута поставља јасан временски распоред и конкретне кораке за имплементацију енергетских споразуме из 2013 и 2015 године".
"Данашњи споразумом, 'Електросевер', компанија у власништву Србије основана на Косову и према косовском закону, почеће да снабдева струјом потрошаче у четири општине са већинским становништвом на северу", речено је тада из ЕЕАС-а.
И, док конкретни детаљи "комерцијалног уговора 'Електросевера' и КЕДС-а нису познати, "мапа пута" од 21. јуна 2022. године, која је један од основа овог уговора, предвиђа да Регулаторни уред за енергију Косова (ЕРО) изда дозволу за снабдевање 'Електросеверу', као и да 'Електросевер', седам дана по издавању дозволе преко канцеларије ЕУ достави КЕДС-у и Косовској електромрежи (КОСТТ)ажурирану базу података о корисницима.
Даље је у "мапи пута" предвиђено да у року од 10 дана од издавања дозволе 'Електросевер' потпише технички споразум са КОСТТ-ом и КЕДС-ом како би могао обављати делатност на Косову.
Предвиђено је и да 'Електросевер' са КЕДС-ом потпише пословни споразум који ће омогућити дистрибуцију струје као и испостављање рачуна, плаћање, одржавање мреже и прикључака корисника.
Планом је предвиђено и да "у року од 30 дана од издавања дозволе КЕДС и КОСТТ добију приступ трафостаници Валач и другим постројењима за дистрибуцију".
За сада, међутим, није познато у ком је статусу издавање дозволе "Електросеверу" од стране ЕРО, као и када ће почети да теку поменути рокови, односно, каква је веза између овог дела "мапе пута" и поменутог "комерцијалног уговора" о коме е Лајчак известио пре два дана.
Иначе, власти у Приштини објавиле су још пре три године да је самопроглашена држава "коначно постала енергетски независна" тако што је иступила из енергетског регулаторног блока који чине Србија, Црна Гора и Северна Македонија и да је са Албанијом формирала засебан.
"Косовска електромрежа" (КОСТТ) тада је са албанским "Оператором преносног система" (ОСТ) потписала споразум о успостављању њиховог енергетског регулаторног блока у Тирани и о томе обавестила ЕНТСО, европску регулаторну агенцију.
Убрзо ЕНТСО се сагласила са одлуком тзв. Косова и на тај начин јужни део Косова стављен је под контролу електромреже тзв. Косова и Албаније.
Због жеље Приштине да обједини електросистем на територији читаве лажне државе веома је важна трафо станица Валач, као центар дистрибуције електричне енергије за север Косова.
Иступањем тзв. Косова из регулаторног блока са Србијом престала је могућност спровођења интерне размене електричне енергије између ЈП ЕПС и КОСТТ за потребе снабдевања потрошача на Косову. Остало је једино снабдевање преко далековода из правца Новог Пазара до Валача и преко неких далековода мањих капацитета.
Два дана после објаве Лајчака о потписаном уговору за грађане севера Косова и Метохије и даље нема одговора на главно питање када ће почети да плаћају струју и оно друго, ништа мање важно, ко ће и на који начин убудуће контролисати трафостаницу Валач.
Пре тога, како грађани очекују,"Електросевер" би требало да потпише уговоре са вероватно 30 домаћинстава, отворено је и питање струјомера, очитавања тренутног стања, постављања нових струјомера какви су на југу јер су на северу углавном струјомери старе технологије.
Отворено је и питање коме ће ићи новац од продате струје на Северу односно како ће бити расподељиван. Нејасно је и како ће бити решено питање старог дуга за струју и који ће временски оквир бити узет за обрачун тог дуга.
Из Београда последњих година више пута је поновљено да је утрошену струју на северу КиМ све ове године плаћала "Електропривреда Србије". У српским срединама на југу Косова, неки грађани и дан данас на рате отплаћују дуг за струју настао у време када нису плаћали рачуне.