Амбасадор САД у Београду Кристофер Хил изјавио је да је питање ЗСО од суштинске важности за постизање договора Београда и Приштине али да је на столу и чланство Косова у међународним организацијама.
Хил је рекао да је у Европској унији приметио доста заинтересованости за Србију, али да из ЕУ "желе да се увере да су земље које су заинтересоване да наставе са овим процесом у стању да ставе на страну или оставе иза себе неке од тешких проблема".
Кристофер Хил је тако питање јужне српске покрајине Косова и Метохије назвао проблемом који треба оставити иза себе зарад чланства у Европској унији.
"Питање члана 35 је заиста тема за Европску унију, а не за Сједињене Америчке Државе, али хајде да видимо да ли може да дође до заједничког разумевања да када постанете члан, то постанете након што сте решили неке проблеме. Дакле, то је питање, како Србија може да покаже да је кроз процес нормализације решила ове проблеме и да због тога може да напредује са чланством у Европској унији", рекао је Хил.
Као важно питање за постизање договора Београда и Приштине истакао је формирање Заједнице српских општина које "је на столу", али (јер увек има оно "али"), на столу је и "чланство 'Косова' у међународним организацијама".
"Дакле, то је на столу. И мислим да људи разумеју да то мора да се реши и да мора да се дође до договора по овом питању. Слично томе, мислим да Косово има нека очекивања у смислу да сада могу затражити чланство у различитим међународним организацијама. Опет, то је на столу. Мислим да највише од свега, ако сте у Европи и посматрате овакве проблеме, као и оне на другим местима, желите да видите да постоји неки залет и кретање ка решењу", рекао је Хил, и опет јужну српску покрајину назвао "проблемом".
Он је поручио да се нада "да ће 2024. бити година у којој ћемо видети прави напредак".
ЗСО за признање, или "нормализација" на амерички начин
Амерички дипломата је указао да није битно де факто или де јуре (признање самопроглашеног "Косова"), већ само да Србија призна и прихвати све одлике државности тзв. Косова "у циљу нормализације односа".
Додао је да је свестан да се питање признања често помиње, али да је оно што је на столу, и што је на столу од када су се Французи и Немци заиста укључили у процес, јесте да само дође до нормализације онога што се дешава.
"Данас, људи често користе латинске речи испред речи признање, али хајде да се држимо онога што ово заиста јесте, нормализација докумената. То је однос који се не одликује напетошћу и свакодневним проблемима. Такође, подразумева неке веома важне елементе који ће утицати на животе људи на северу 'Косова', попут Заједнице српских општина", рекао је он.
На питање да ли ће се од Београда и Приштине, због избора наредне године у ЕУ и САД, захтевати убрзање спровођења, Хил каже да је тешко замислити ситуацију у којој би се од њих тражило да успоре и додао да се никада није сусрео са тако спорим процесом.
"Мислим да постоји довољно капацитета, мислим да постоји довољно енергије и интересовања за решавање проблема Балкана. А ово је свакако један од њих, један од главних", рекао је он, истичући да САД имају довољно капацитета за решавање "проблема на Балкану" упркос сукобима у Украјини и на Блиском истоку.
Појашњава да људи сада заиста очекују решавање овог проблема, бар да се дође до неке врсте нормализованог оквира, и очекују да дође до убрзања темпа због чланства у ЕУ.
На питање колико има разумевања у Бриселу за позицију Србије по питању санкција Русији, он је рекао да је Србија на правом путу са Украјином, али када се ради о Европској унији, која има 27 чланица, све те чланице треба да се сложе око заједничке спољне политике, што је кључни састојак за Европску унију.
"Не желим да се мешам у однос између Србије и Европске уније. Мислим да оно што је Европска унија учинила у смислу дефинисања неких заједничких стандарда, заједничке безбедносне политике, важи и за мале земље попут Луксембурга, али и за велике земље попут Немачке. Некако су успели да се сложе око тога", рекао је Хил.
Амерички дипломата се нада да Србија може да поступа на начин који је води ка "евентуалном чланству". Чланство, дакле, није извесно упркос свим испуњеним условима и отварањем нових поглавља, ни деценију и по касније, јер "ЕУ има 27 чланица које морају да се усагласе по питању тога, што није једноставно".
На питање да ли САД, узимајући у обзир утицај који имају, могу постати најбољи амбасадор Србије у Бриселу, Хил каже да је Србија веома способан дипломата, али да је важно имати пријатеље и партнере.
"Важно је имати друге земље које ствари виде онако како их ви видите. Није забавно бити сам. Није забавно константно говорити да се разликујете од свих осталих. Дакле, мислим да је у интересу Србије да изађе ван свог оквира и пронађе те партнере и пронађе те земље које могу да покажу мало емпатије, дозу разумевања за оно кроз шта Србија пролази. Ми се трудимо да будемо једна од тих земаља, али има још много других. Дакле, мислим да ће на српској дипломатији бити да идентификује ове пријатеље и држи их близу", навео је Хил.