До краја године се неће мењати цене електричне енергије и гаса за грађане и привреду, рекла је министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић за "Вечерње новости" и додала да ће до поскупљења доћи почетком наредне године када ће струја поскупети за мање од 10 одсто, а гас за 11 процената.
Она је истакла да ће држава и даље субвенционисати цене, као и да ће, и након поскупљења, Србија имати најниже цене електричне енергије и гаса у Европи.
На питање новинара да ли ће Србија имати довољно струје, Ђедовић је навела да то, пре свега, зависи од потрошње, али и од стабилности производње струје и угља.
Она је још једном апеловала на све грађане и привреду да буду "што рационалнији у коришћењу електричне енергије".
Када је реч о гасу, министарка је истакла да је Србија успела да обезбеди довољне резерве "да се осећамо, колико-толико, сигурно одређени период".
"На срећу смо са Мађарском постигли споразум и обезбедили додатна складишта гаса за ову зиму, што је изузетно важно, у случају да се нешто непредвиђено деси, попут диверзије на 'Турском току' па да немамо добар доток гаса, да имамо резерве које можемо да искористимо. Такође, обезбедили смо додатне количине гаса из Бугарске и Русије, што нам даје додатну сигурност", рекла је Ђедовић.
Она је изјавила да би улагања у енергетски систем Србије до 2050. године требало да буду од 14 до 33 милијарде евра, те да ће у наредна 24 месеца систем морати да се стабилизује, да ће почети одређене реформе, али и да ће бити одређени дугорочни инвестициони пројекти који ће оснажити читав сектор и у другом периоду донети "неопходне користи".
Министарка енергетике је додала да је питање Електропривреде Србије (ЕПС) "стратешко питање", али да је од власничке структуре битније управљање и функционисање самог ЕПС-а.
"Ко год био власник, а држава не планира да то не буде, најважније је да се тим системом ефикасно управља. Сада желимо то да обезбедимо. Све друге одлуке су мање релевантне", рекла је Ђедовић.
Она се осврнула и на питање литијума и пројекта "Јадар", рекавши да "то није питање 'Рио Тинта', једне компаније и њеног искључивог интереса, већ стратешко питање управљања минералним ресурсима наше државе".
"Суштина је да ли ми можемо да користимо наше природне ресурсе и по коју цену. Шта можемо да урадимо да бисмо их искористили, а да то буде прихватљиво са становишта и заштите животне средине и одрживости. Нема експлоатације ниједног минерала, нити производње иједног вида енергије која нема лош утицај на животну средину. Не постоји потпуно чиста, ни енергија, ни рударство", поручила је министарка рударства и додала да је Европа своју листу критичних минералних ресурса у последњих 10 година, са 14 проширила на 30, што значи да су они неопходни за развој нових технологија.
"Наша је одговорност да сагледамо и да донесемо стратешку одлуку, не само за литијум него и за друге руде којима је Србија богата", закључила је Ђедовић.