Од пуковника до покојника – тако је међу редовима прозападне опозиције прошао известилац Европског парламента Владимир Билчик. На сва звона су га славили док је критиковао Србију, саветовао јој да се ослободи "руског утицаја", или рецимо бринуо о томе што Вулин води БИА. Сада је, међутим, у очима исте те опозиције окарактерисан као један класичан "вучићофил".
Медији у власништву "Јунајтед групе" ословљавају га са "Владимир СНС Билчик", а Балша Божовић из ДС-а, партије која је у фебруару ове године "поштованом господину Билчику" писмом захваљивала "што је још једном дошао у пријатељску, посредничку мисију у Београд и тиме показао да ЕУ још увек рачуна на Србију" - сада је европарламентарцу пореклом из Словачке поручио - "срам те било".
А све због тога што Билчиков извештај о изборима није звучао онако како је прозападна опозиција желела. Уместо да, како је то њима мило, затражи поништавање гласања и доведе у питање регуларност избора, Билчик се усудио да каже да је "гласање прошло глатко".
Он, каже, није приметио системске нерегуларности, а рекао је да постоје пријаве о довођењу додатних бирача у поједина места, али да није реч о великом броју.
И тада је пукла тиква међу дојучерашњим пријатељима.
"Нова" на насловној страни објавила је текст "Европа видела нефер изборе, само се Билчик прави слеп", а на порталу је свој револт подробно објаснила и текстом "Европосланик се насмејао грађанима Србије у лице и једном изјавом доказао да је заштитник Вучића".
Чак је и председник Странке слободе и правде Драган Ђилас обрисао сузе које су га облиле због штрајка Маринике Тепић и Мирослава Алексића, и смогао снаге да за данашње издање "Нове" каже коју реч о Билчиковој изјави.
"Владимир Вилчик је човек за кога сви у Бриселу знају да је у служби режима у Србији", закључио је он и додао да је европосланик функцију и добио јер је био "идеалан за све оне у Европи који деценију подржавају Александра Вучића".
И сестринска телевизија Н1 закључила је да се "европосланик насмејао грађанима Србије у лице и са једном изјавом доказао да је заштитник Вучића".
Добар је, међутим, био Билчик Ђиласовим коалиционим партнерима када су се саветовали око тога шта је најбоље за Србију, констатовали да је "неодрживо да се Србија не одреди према чињеницама у вези са руском агресијом", и жалили му се на стање демократије у земљи.
Нудили су му се, у поменутом фебруарском допису, Демократска странка, Покрет Србија центар - СРЦЕ, Заједно и Зелено-леви фронт - Не да(ви)мо Београд, да помогну у томе да се мисија ЕП у Србији "прошири на стварање услова за слободне и поштене изборе", а све како би се "изградила уређена држава спремна да се придружи породици европских земаља".
Довољно су Билчику веровали да су га молили да европарламентарци допринесу нормализацији односа у скупштинском дому и превазилажењу подела у друштву, које су, како тврде, изазване злоупотребом институција, контролом медија и обесмишљавањем улоге Скупштине.
Нарочито им је овај Словак ваљао док је у својим извештајима позивао власт да истражи и кривично гони одговорне за говор мржње према медијима попут КРИК-а и листа "Данас", и тражио затварање редакције РТ Балкан.
Током претходних изборних циклуса Билчик је био редовни гост прозападне опозиције у Србији, а на основу његових замислии препорука, опозиционе странке од власти већ годинама траже изборне услове покушавајући да оправдају лоше изборне резуилтате које су бележили. Довољно су поверења у овог "службеника режима" имали, да га прогласе и за посредника у међустраначком дијалогу.
Сада, међутим, као "крунски" доказ да Билчик није ништа више до СНС бота, "Нова" користи чињеницу да известилац ЕП није у свој годишњи извештај укључио приговоре на пословање Телекома Србија.
"Независни" новинари да би објаснили зашто им то смета, ову фирму описују као "важан алат медијске манипулације владајуће странке и њеног шефа Александра Вучића", иако, пригодно, заборављају да помену да је "Телеком" највећи конкурент СББ-у који је у власништву "Јунајтед групе" у чијем окриљу раде и "Нова" и Н1.
Парадирање на Европрајду, притисци на Србију да "спољну политику усклади са политиком Европске уније", и политика штапа и шаргарепе којом је Билчик куповао симпатије српске опозиције, остале су сада само лепе успомене које прозападни део политичке успомене везују за овог парламентарца.
Нову романсу српска опозиција могла би да започне, са на пример са једним другим чланом посматрачке мисије - Аустријанцем Стефаном Шенахом.
Јер Шенах је рекао оно што се од њега, као представника Запада који би да кроји српску политику – и очекује. Без доказа је устврдио да је остао "шокиран изборима у Србији" и опет без доказа, обелоданио да је чак угледао на бирачким местима и "гласачке листиће из копирница"?
Билчикове "млаке" изјаве о изборима који пролазе "глатко" и о томе да све притужбе и неправилности треба "темељно истраживати" – нису довољно атрактивне.