Сарајево је, заједно са Скопљем, један од два најзагађенија града у Европи када је квалитет ваздуха у питању. Зато не чуди што се, мало мало, главни град Федерације БиХ налази на листи градова у којима се ваздух описује од "веома нездравог" до "опасног по живот" и то испред индијских и пакистанских метропола Њу Делхија, Карачија и Лахоре.
Анес Будић из "Еко акције" Федерације БиХ, за РТ Балкан каже да су, гледајући регулативу Европске уније, Сарајлије под утицајем лошег ваздуха више од 100 дана у години, што је скоро па трећина од 365 дана.
"Листе којом медији најчешће плаше грађане су апликације попут IQAir, иза које стоји швајцарска компанија која продаје сензоре за мерење квалитета ваздуха и уређаја за пречишћавање. Потом, у обзир се узимају подаци званично доступни са владиних страница. Ту нема вредности из целог света, што је један од проблема, а други је то што се ранг-листе праве на основу сатних средњих вредности, док су статистички гледано најрелевантније годишње вредности", наводи наш саговорник.
Према његовим речима, краткотрајне епизоде загађености могу имати негативан утицај на здравље, али су дугорочни утицаји излагања ПМ 10 и ПМ 2,5 честицама далеко важнији.
"Сарајево има вишедеценијски проблем са загађеним ваздухом, који је присутан још од краја шездесетих. Број становника је после Другог светског рата повећан четири пута, и у граду је било пуно индустрије. Тадашња власт је направила херојске напоре да превазиђе недаће са ваздухом лошег квалитета, забранила је грејање на угаљ, ставила пећ и котларнице на лож уље, и тако смањиле загађење за 30 одсто. Направили су гасовод од Зворника до Сарајева и у року од седам година више од половине становништва се греје на гас", објашњава Будић.
Додаје да је додатни узрок географска конфигурација терена, односно то што Сарајево лежи у котлини, али да је главни проблем што Босна и Херцеговина трпи последице институционалне неуређености.
"Немамо индустрију, у нашим градовима можете спалити било шта, не постоје стандарди за пећи које домаћинства користе за грејање на чврста горива, можете продавати шта желите, отворити ресторан са отвореним огњиштем, нема ни контроле, а Република Српска не води званичну евиденцију", наводи он.
"Уништене су нам и Железнице, око 160.000 возила старије године призводње су нам на улицама, загушени смо и због додатних аутомобила којима грађани долазе из околних места на посао у Сарајево, од којих две трећине троше дизел", набраја он све проблеме.
Истиче да је свест грађана све већа, јер купују пречишћиваче, на улици носе респираторне маске, и поручује даје на власти да радикално измени свој однос према овом проблему.
Сарајево је и данас са индексом квалитета ваздуха 350 поново најзагађенији град на свету, а у неким деловима града те вредности прелазе 400. Концентрација ПМ 2,5 тренутно је 60 пута већа од вредности годишње смернице Светске здравствене организације за квалитет ваздуха.
Око 3.300 људи у Босни и Херцеговини годишње превремено умре од последица загађења ваздуха, што је пета стопа смртности у свету, наводи међународна организација "Хјуманс Рајтс Воч".
ПМ 2,5 честице називају се "невидљивим убицама из ваздуха", јер су толико ситне да продиру дубоко у плућа, па чак и у крвоток.
Аерозагађење може да буде узрочник озбиљних здравствених тегоба за осетљиве групе, децу, труднице, старе, јер изазива побачај, аутизам, срчане и респираторне сметње, а доводи се у везу и са менталним здрављем.
Препорука пулмолога је и да се у делу дана када је концентрација токсичних материја у ваздуху на врхунцу, не отварају прозори, не излази напоље, да се користе маске и пречишћивачи ваздуха.
Квалитет ваздуха подељен је у пет зона - одличан, добар, прихватљив, загађен и јако загађен, а мерења се обављају полу-аутоматским и аутоматским мерним станицама, те се сви добијани подаци генеришу у једну целину која се приказује кроз индекс квалитета ваздуха.