Министарство културе привремених приштинских институција је, у својој кампањи присвајања материјалне и духовне баштине СПЦ, започело наводну "обнову" православне цркве у селу Горње Винарце, седам километара од Митровице, на северној страни реке Ибра, објављено је на Фејсбук страници Града Митровице.
Епархија рашко-призренска саопштила да је, осим што није контактирало СПЦ око обнове тог објекта, министарство у Приштини отишло и корак даље и прогласило ту цркву "католичком", у очигледној намери да присвоји баштину Српске православне цркве.
Црква је под именом "католичка црква у Горњем Винарцу" уврштена у списак "споменика под заштитом Министарства културе у Приштини" из 2016. године.
У тексту на интернету који се позива на изворе из тог министарства помиње се да је поправљен кров од камених плоча, урађен тротоар и да је црква изнутра омалтерисана, а фотографије показују да су стављена привремена врата, наводи Епархија.
Истиче се да је пред црквом постављен знак тзв. Министарства културе Косова, где се помиње опет назив "католичка црква у Винарцу" и наводе две фирме која обављају радове, који су, како се тврди, при крају.
Епархија рашко-призренска изражава најоштрији протест због процеса који, очигледно представља намеру косовских власти, да цркве које су албански екстремисти рушили или оштећивали сада "обнавља" без икакве консултације са Црквом којој ти објекти припадају и да мења њихов идентитет, и поред постојећих историјских сведочанстава.
Епархија рашко-призренска ће поводом овог најновијег инцидента обавестити међународне представнике, организације које се баве верским правима и заштитом културне баштине, јер косовске институције не реагују на тужбе СПЦ и не извршавају своје правне обавезе према нашој Цркви чак ни у случају пресуда највиших судова, наглашава Епархија у саопштењу.
Истиче се да се та епархија не противи обнови својих светиња, од којих још многе које су уништили албански екстремисти 1998-1999. и даље стоје у рушевинама, али да се оштро противи коришћењу наводне обнове ради преузимања српске културне баштине и мењања идентитета у циљу историјског ревизионизма.
Зато је обнова порушених српских цркава након мартовског погрома рађена под надзором Савета Европе, који је гарантовао заштиту права СПЦ.
Ако је први део стратегије албанизације овог простора био протеривање српског становништва након рата 1999, када је око 200.000 Срба и неалбанаца било принуђено да напусти ове крајеве, и систематско уништавање српских православних цркава и гробаља да би се затрли сви трагови нашег историјског постојања, сада је противно свим нормама, али и косовским законима циљ албанских институција на Косову да те цркве које су рушене самостално обнавља мењајући њихов идентитет, указује Епархија.
Наглашава се да је такво понашање тзв. косовских институција главни разлог немогућности нормалне сарадње СПЦ са институцијама које отворено раде на негирању наше историје, идентитета и наслеђа, а све у циљу стварања етнички чисте албанске територије.
Епархија рашко-призренска позива међународне представнике да реагују на ове инциденте и предузму мере како би се будуће насиље над црквама СПЦ зауставило.
"Мењање идентитета цркава директно изазива етничку и верску нетрпељивост и кажњиво је по законима Косова, изазива етничке и верске тензије и онемогућава смиривање ситуације која је вишеструко погоршана, посебно последњих година", истиче се у саопштењу.
Епархија наводи да православна црква у селу Горње Винарце постоји још од 14. века, у селу које је тада било чисто српско, са 15 српских домова, што је забележено и у турском попису непосредно након османског освајања Косова и Метохије у области Иса-бега Исхаковића, 1455. године.
У документу који је издао Оријентолошки институт из Сарајева 1964., који је радио и друге турске пописе из којих се види тадашњи састав становништва, помињу се виногради у овом селу, по чему је очигледно и добило име.
По својој грађевинској структури јасно се види да је црква у Винарцу слична гробљанским црквама из 14-15. века којих је више на ширем простору, са олтарском апсидом и за православну традицију карактеристичном нишом за проскомидију.
У селу се не помиње присуство римокатоличке заједнице, а колико је познато Епархији рашко-призренској, римокатоличка бискупија никада није користила ову цркву, нити о њој има икаквих писаних података и материјалних доказа.
До 1999. године, цркву су користили православни верници који су се овде окупљали на први петак после Васкрса, јер је црква била посвећена "Животворном источнику", о чему додатно сведочи извор у близини.
Након протеривања српског становништва, црква у Горњем Винарцу је оскрнављена, запаљена, исписана графитима, а улазна врата су поломљена.
Нажалост, то је стање многих наших цркава које су у току рата 1998-1999. године оштетили или уништили албански екстремисти. Ово је још једно сведочанство о цркви коју је локално албанско становништво сматрало српском, јер у противном не би била скрнављена и паљена, што је случај и са многим другим црквама и манастирима који су нападани, а сада се у медијима или преко Министарства у Приштини проглашавају за "албанске цркве", наглашава Епархија рашко-призренска.
Према ранијим подацима Епархије рашко-призренске, у време комунистичког периода црква је нападана и у ранијем периоду и девастирана је 1972. године када је група локалних Албанаца разбила врата, прозоре и демолирала унутрашњост цркве покушавајући да је запали.