Србија и Балкан
"Картел" није имао дозволу: Ко контролише рад сплавова у Београду
На подручју надлежности Капетаније Београд током 2022. године уписано је 1.956 плутајућих објеката, док су 154 објекта регистрована за привредну делатност
Сплав "Картел" који је у суботу увече потонуо у Саву, док су се посетиоци у паници бацали у реку, није имао потребну дозволу Управе за утврђивање способности бродова за пловидбу, открио је данас директор те управе Слободан Милошевић.
Истовремено, командир Полицијске испоставе за безбедност на рекама МУП, Милош Костић, упозорио је оне који желе да држе угоститељске објекте и организују разне догађаје на сплавовима, морају да поштују законом утврђене прописе који се односе на безбедност и дозвољен број гостију.
Поставља се питање ко контролише рад објеката на води, које све дозволе власници морају да прибаве- од изградње, преко регистрације, до способности сплавова да плутају или плове...
"Сходно законским одредбама Закона о лукама и пловидби на унутрашњим водама, наша овлашћења односе се на способност за плутање или пловидбу објекта. Нама се власник јави, поднесе захтев, уплати одређену таксу, ми обрадимо захтев за преглед плутајућег објекта, достави нам тражену документацију пре изласка на преглед и колеге инжењери машинске и електро струке, изађу на објекат и утврде исправност објекта за плутање", објашњава Слободан Милошевић за РТ Балкан.
Према његовим речима, постоје прецизни услови који су одређени Правилником о техничким правилима за плутајуће објекте и чамце како би један сплав био безбедан за рад.
"Сплав мора да поседује понтоне одређене дебљине лимова, конструкција мора да буде одређене дебљине, мора да има потребну техничку документацију у коју спада и приступни мост, јер се он сматра делом плутајућег објекта. Поклопце, ревизионе отворе који морају да буду стално затворени и ојачани са вакуум гумама. На сплаву морају да буду стручне особе које воде рачуна о одржавању сплава, такође мора да има онолико прслука за спасавање колико износи носивост за коју је објекат регистрован, хидранску мрежу, разне пумпе, како би надошла вода на самом објекту могла да се испумпа", набројао је Милошевић.
Преглед се ради једном годишње на позив власника, а ако се не јави, његов објекат аутоматски постаје нерегистрован, објашњава наш саговорник.
"Он са тим нашим извештајем иде на упис у Лучку капетанију, која му издаје пловидбену дозволу", додао је Милошевић.
Директор Милошевић објашњава да се на основу нивоа стабилности објекта, његових димензија, плана евакуације и носивости, рачуна прописана тежина масе коју један сплав максимално може да носи.
"Најважније је да није било жртава, полиција је одрадила свој посао беспрекорно и због тога немамо теже повређених или страдалих особа", оценио је Милошевић и додао да ће вештак на основу техничке документације коју Управа поседује извући закључке у вези са потонућем сплава "Картел".
Иначе, контролу свих сплавова на рекама једном годишње обавља Одељење за инспекцијске послове безбедности пловидбе при Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Начелник тог одељења Божидар Јагодић раније је објаснио да надзорни субјекат треба да испуни контролу листу ставки којима ће инспектор приступити, а која је због транспарентности надзора утврђена раније и налази се на сајту министарства.
"Процењује се ризик, да ли је сплав регистрован, да ли је истакнута регистарска ознака, да ли сплав има опрему, да ли је на њему лице које врши надзор", објаснио је он.
Милан Николић, капетан Лучке капетаније Београд, такође је појашњавао да републичка инспекција посматра да ли је прописана величина сплавова, његова висина, начин привезивања, да ли објекти имају пречишћиваче отпадних вода.
"Што се тиче наутичке безбедности сплавова, контролу врши Републичка инспекција безбедности пловидбе. У сваком случају сви ти сплавови, поготово они намењени привредној делатности, морају да задовоље и техничка правила за плутајуће објекте којима је дефинисана и одређује се, у складу са конструкцијом, дозвољена носивост и максималан број људи на том објекту", навео је Николић.
Када једном сплав потоне, за приступање вађењу из реке потребно је прибавити дозволу надлежне Лучке капетаније.
"Првобитно се гледа да ли пловило угрожава пловидбу и у односу на то се формира реалан и примерен рок. За вађење сплава је одговоран његов власник који је дужан да се о томе изјасни у 15 дана", објаснио је Николић и додао вађење објекта зависи и од метеоролошких и хидрометеоролошких услова који се односе на водостај, брзину реке, временске услове и слично.
На подручју надлежности Капетаније Београд током 2022. године уписано је 1.956 плутајућих објеката, док су 154 објекта регистрована за привредну делатност.
Према речима доскорашњег градоначелника Београда Александра Шапића, у оквиру пројекта уређења Савског шеталишта, склоњено је 39 сплавова, а уклоњено 35 плутајућих објеката.
Иначе, почетак 2023. године обележило је потонуће сплава "Фристајлер" у Новогодишњој ноћи, због сумње да је на дочеку било много више особа од дозвољеног.
