Председник Републике Србије Александар Вучић састао се у Београду са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харченком дан после нереда у српској престоници.
Након разговора амбасадор Русије је изјавио да српски председник има податке да Запад подржава протесте у Београду и да се нереди након последњих избора организују по "мајданском принципу".
Међутим, оно што је додатно привукло пажњу јавности је поклон Александра Боцан-Харченка Александру Вучићу.
Наиме, српски лидер је добио на поклон књигу "Строго поверљиво" Анатолија Добрињина, дугогодишњег абасадора СССР у САД. Он је почетком 1962. стигао у Вашингтон као амбасадор и напустио то место у марту 1986, то јест 24 године касније.
По свом трајању, ово је био рекордан период у совјетској, а и у целој руској дипломатској историји. Током мандата Добрињина сменило се шест америчких председника.
Узимајући у обзир своје искуство, амбасадор се одлучио да напише књигу која би помогла млађим колегама да виде са чиме се суочавао амбасадор једне светске силе током рада у другој.
Радећи на књизи Добрињин је користио дипломатску архиву и своје дневничке записе, који до тада нису били објављени. Књига одражава готово све најважније разговоре и састанке са председницима, државним секретарима, председничким помоћницима за националну безбедност, сенаторима, политичким и јавним личностима Сједињених Држава, као и са совјетским лидерима тог периода. Ова књига у потпуности преноси дух времена, атмосферу и хронику совјетско-америчких односа у њиховој последњој критичној фази. Сведочанства савременика и документарна грађа из тог периода могу бити од користи свима који су заинтересовани за сложену историју обостраних односа, што служи као елоквентна опомена да се не понављају тужне грешке тако недавне прошлости.
Књига је објављена 1996. године и даје могућност читаоцима да завире иза кулиса у дипломатске односе ове две државе у сложеном послератном периоду светске историје. Вредност књиге је у томе што аутор није "хроничар", већ активни учесник у процесу формирања ових односа, који уједно има и значајан утицај у највишим ешелонима моћи како у Москви тако и у Вашингтону.
Анатолиј Добрињин у књизи пише: "Свој задатак сам видео у коректном и објективном 'превођењу' сложеног дијалога између руководстава ове две земље, у одржавању позитивних аспеката наших односа, у савесном вођењу тешких преговора."
РТ Балкан представља један цитат из књиге "Строго поверљиво":
"Односи између СССР и САД били су јединствени. И једни и други су истовремено били и противници и невољни партнери у подели одговорности за судбину света са важним обостраним разумевањем о неприхватљивости нуклеарног рата.
"Услед низа објективних и субјективних околности терет одржавања поверљивих односа између обе владе током овог периода падао је углавном на совјетског амбасадора у Вашингтону. Преко њега је ишао тзв. поверљиви канал између руководстава две земље, често заобилазећи дипломатске службе. Преко овог канала одвијала се главна лична преписка шефова СССР и САД, као и тражење решења за кризне ситуације, 'ћорсокаке' у сложеним дипломатским преговорима, а и размена мишљења о појединим 'осетљивим' питањима. Када се овај канал највише користио, између Беле куће и совјетске амбасаде чак је успостављена директна тајна телефонска веза.
"Свој задатак сам видео у коректном и објективном 'превођењу' сложеног дијалога између руководстава ове две земље, у одржавању позитивних аспеката наших односа, у савесном вођењу тешких преговора. Истовремено сам се трудио да се не предам потпуно разумљивим емоцијама због одређених негативних догађаја, којих је, нажалост, било много.
"Када се осврнем назад, наравно, жалим што је скоро четврт века рада као амбасадор у Вашингтону протекло углавном у тешком периоду совјетско-америчког ривалства. Колико су корисног за ово време могле да учине обе силе како би зближиле наше народе да је још тада успостављена здрава основа наших односа. Па ипак, могу искрено да кажем да сам учинио све што је било у мојој моћи да спречим да 'хладни рат' прерасте у 'врући' и да се постепено полаже семе међусобног разумевања и добрих односа између наших земаља. То је оно чему сам увек тежио.
"Сада је за обе земље најважније да се ослободе менталитета из периода хладног рата и развију сложену, али заиста неопходну стратешку сарадњу зарад мира, просперитета и других заједничких интереса, а да истовремено не допуштају да могуће, а понекад и неизбежне, несугласице и потешкоће нашкоде овом главном задатку."