Писац Милош К. Илић у "Релативизацији": Живот и страдање Ане Милош

У 58. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала са младим и вишеструко награђиваним писцем Милошем Илићем, који је недавно доспео у жижу јавности када се показао као идејни творац књиге и мултимедијског пројекта "По занимању: Ана Милош".

Рођен 1987. у Панчеву, Илић каже да је већ са петнаестак година своја дела објављивао у различитим периодикама, а 2008. "Лагуна" је објавила његову збирку приповедака "Приче о пиву".

Женски гласови ће тек да вриште: Случај Ане Милош

Иако далеко најупечатљивији, пројекат Ана Милош није био први пут да Илић објављује своја дела под псеудонимима. Како каже, његов први псеудоним био је Иван Дрнчуа, а настао је из жеље да га пређашња библиографија не одређује при учешћу на ексклузивној књижевној колонији у Сремским Карловцима. 

Затим је ту био и Коста Царић, који је, у Пожаревцу освојио награду "Слободан Стојановић" за необјављено драмско дело, али је највише успеха остварио као Ана Милош.

Илић каже да је наилазио на много више љубазности међу издавачима представљајући се под женским псеудонимом, напоменувши да у неким претходним случајевима не би добио ни одговор када би се представљао под сопственим именом.

Зачетак Ане Милош

Како каже, намера да се представи као Ана Милош није нужно била подстакнута жељом да укаже на то колико је више на цени женско писмо.

"Некако ми је било звучно то 'Ана Милош'. Мислио сам да кад неко прочита то име помислиће: 'То је то, ова девојка је списатељица', а што се после испоставило као делимично тачно", каже Илић.

Наводи да је Марија Милосављевић, која је позајмила свој лик Ани Милош, такође посећивала различита књижевна дешавања, што је, сматра Илић, допринело аури аутентичности његовом пројекту, иако је прва особа која је "играла" Ану Милош изгледала сасвим другачије. 

Саговорник Љиљане Смајловић сматра да недостатак реакције на потпуну промену физичког изгледа говори о "аљкавости" у свету издаваштва.

Како каже, одлучио је да од пројекта "Ана Милош" направи нешто веће након што је под тим псеудонимом добио прву награду и објавио неколико прича у оквиру различитих портала и издања, додавши да је већ имао спремну збирку прича у којој су, сасвим случајно, сви протагонисти били жене.

Прва "визит-карта" Ане Милош за свет књижевности постала је збирка приповедака "Крај распуста", која је добила награду "Ђура Ђуканов", а чије је друго издање објавила издавачка кућа "Бука".

"Направио сам Инстаграм налог, на све стране сам слао ту књигу, свим људима који имају одређену функцију или симболички капитал у тим круговима, и на тај начин сам некако позиционирао Ану Милош на књижевној сцени", каже Илић.

"Да сам стварно Ана Милош, и даље бих био у милости издавача"

Напоменувши да је издавачка кућа "Бука" оштро критиковала Илићев потез након што се испоставило да он стоји иза Ане Милош, Смајловић истиче да је њен саговорник у том саопштењу представљен као припадник некада привилеговане класе мушкараца који је незадовољан светом у ком су жене те које уживају привилегије.

"Њихов цео имиџ је такав. Ја нападам тај имиџ, али и све остале издаваче са којима сам дошао у контакт", каже Илић, и додаје: "Да сам ја стварно Ана Милош, и даље бих био у милости издавача."

Како је рекао, он покушава да укаже на "дубински проблем" у свету српског издаваштва, истакавши да у нашој земљи "можда постоји једна издавачка кућа која заиста функционише као издавачка кућа".

Напомиње ни да "Бука" није посветила оно што сматра довољном количином пажње другој књизи коју је послао на читање под псеудонимом Ана Милош, иако су претходно једну "Анину" књигу већ објавили.

Илић каже да га је много људи из шире околине упозоравало да ће књигом "По занимању: Ана Милош" он "пуцати себи у колена", и каже да је свестан ризика овог потеза.

"Мислим да без неког тоталног деконструисања и самог себе, издавачке сцене и књижевности у Србији уопште, не може нешто ново да се роди", истиче саговорник Љиљане Смајловић.

Додаје да не умишља да ће та књига или он лично бити то што ће довести до промене, али се нада да ће служити као корак ка неком новом стању ствари.

Говорећи о проблемима у стању књижевности у Србији, Илић такође истиче да једна објава утицајне особе на друштвеним мрежама данас има много већи симболички капитал од књижевне критике.

"Једна објава може да вам лансира каријеру или да је сахрани, као што сада покушавају са мном и са мојом књигом", каже списатељ.

"Агенда" против Ане Милош

Илић истиче да је његова књига наишла на "меку цензуру" у одређеним књижарама, да би поједине стране (безуспешно) покушале и правно да проблематизују његов пројекат.

Изузев интервјуа који је дао за "Данас" и гостовања у програму Радио Београда, Илић каже да је и медијско покриће његовог пројекта у више наврата изгледало пристрасно.

"После интервјуа на 'Новој С' сам схватио да је заиста постојала агенда", каже Илић, додавши да су прочитали објаву "Буке", али не и "Платоа", у којој се образлаже зашто је та издавачка кућа одлучила да његову књигу изда.

"Све време је водитељка држала само ту једну линију, 'превара, правно'. То је доста чудно, да новинар толико једнообразно сагледава тако широку ствар", додаје.

Напомиње, ипак, да не сматра да било ко такву "агенду" организује, већ да она настане као производ јавног мњења, односно жеље за заузимањем "пожељног става".

Вулгаризација женске књижевности

Коментаришући питање "женског писма" и да ли оно уопште као такво постоји, Илић закључује да тренутно расположење у књижевним круговима, где се траже младе ауторке које пишу о специфичним темама, представља "вулгаризацију женских тема".

"Ја о томе причам. Да та вулгаризација и монетизација праве још већи јаз између свих нас и одвајају нас од истинског бављења књижевношћу", каже Илић.