Година која је почела пуцњевима у српске дечаке на Космету о Божићу, наставила се политичким притисцима који ће у јесен 2023. прерасти у отворено изговорени захтев ЕУ: да Србија дефакто призна независност тзв. Косова. Нажалост, годину за нама памтићемо и по незапамћеној трагедији: у две масовне пуцњаве убијено је 19 људи, и то већином младих.
Ово је десет најзначајнијих догађаја прошле године у Србији по избору РТ Балкана.
ПЛАН ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА КиМ
Европска унија израдила је споразум о нормализацији односа Београда и Приштине који се на преговарачком столу појавио 27. фебруара у Бриселу. Такозвани француско-немачки план, о којем су тада са представницима ЕУ, Жозепом Борељом и Мирославом Лајчаком разговарали председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, између осталог, предвиђа да се Србија не противи чланству "Косова" у међународним институцијама.
Иначе се у готово свакој одредби овог документа тзв. Косову даје легитимитет државности.
Разговори су се наставили у Охриду у марту где је иста четворка преговарала о Анексу за имплементацију европског предлога, тзв. Охридском споразуму, а преговори су трајали дугих 12 сати.
Након састанка у Охриду, озваничено је и да споразум и анекс постају саставни део преговарачког процеса о приступању у чланство у ЕУ за Србију и тзв. Косово.
Коначно, почетком децембра председник Србије Александар Вучић изјавио је да постоји могућност да Охридски споразум постане део преговарачког поглавља 35, а тиме и услов за пријем Србије у ЕУ. Средином децембра начињен је и формални корак ка томе. Европски савет затражио је од Европске комисије да допуни мерила из поглавља 35 у приступним преговорима са Србијом и предложи ту допуну до краја јануара 2024, тако да се у њој нађу и обавезе које произилазе из споразума у Охриду и Бриселу.
ПРОТЕСТИ СРБА НА КиМ
Након изласка Срба из приштинских институција, Приштина је на северу КиМ 23. априла организовала изборе за нове градоначелнике четири општине са српском већином на које је изашло 3,4 одсто бирача. Изборе организоване у монтажним контејнерима су бојкотовали косметски Срби, а званични Београд их је назвао окупацијом.
Спровођење изборне воље три одсто гласача, предузела је полиција тзв. Косова која је наоружана до зуба, уз сузавце и звуке сирена за опасност у преподневним сатима 26. маја ушла у зграде општина Лепосавић, Зубин поток и Звечан.
Албански градоначелници су се забарикадирали у зградама општина, а Срби су започели мирне протесте испред зграда општина које су чували кордони косовске полиције и Кфора.
До озбиљног инцидента дошло је 29. маја када су се сукобили демонстранти и косовска полиција и Кфор. Чули су се и пуцњи, више десетина Срба је повређено, а повреде су задобили и припадници Кфора.
Иако се на снимцима објављеним на друштвеним мрежама и у медијима види да су инциденти почели у тренутку док су Срби седели пред кордоном полиције, на КиМ су почела масовна хапшења Срба због, како је наведено, напада на новинаре, косовску полицију и Кфор.
МАСОВНЕ ПУЦЊАВЕ У "РИБНИКАРУ" И ОКОЛИНИ МЛАДЕНОВЦА
Први дан школе након првомајских празника завио је Србију у црно: 3. маја ученик седмог разреда наоружан је ушао у основну школу "Владислав Рибникар" у Београду и убио деветоро ђака и чувара школе. Од земље у којој се никада није догодила масовна пуцњава у школи, Србија је тог дана постала земља са најмлађим масовним убицом који је извршио овакав злочин.
Већ следећег дана у касним вечерњим сатима Србију је потресао нови масовни злочин: У.Б. (21) 4. маја увече у селу мало Орашје код Смедерева ватреним оружјем је усмртио пет особа и шест ранио, а потом је у селу Дубона код Младеновца усмртио још три особе и осам ранио. Неколико дана касније, преминуо је младић који је рањен у овим пуцњавама па се број жртава попео на девет. И у овом случају, жртве су биле претежно млади људи.
ПРОТЕСТИ ПРОТИВ НАСИЉА
Пет дана након прве масовне пуцњаве у београдској школи, 8. маја одржан је први протест против насиља, а на престоничким улицама било је више хиљада људи који су позвани да искажу своје незадовољство због ових трагедија. Колону су предводили представници опозиције а на њеном челу био је развијен велики транспарент "Србија против насиља".
Са протеста су упућени захтеви да се телевизијама које промовишу насиље, како је образложено, одузму националне фреквенције, затражено је гашење штампаних медија који крше новинарски кодекс и промовишу насиље, оставке министра полиције Братислава Гашића и директора БИА Александра Вулина.
Током протеста који су трајали неколико месеци, издвојио се још један захтев: онај за сменом власти, односно расписивањем избора. Представници опозиције средином септембра предали су у Председништву Србије захтев за расписивање парламентарних и београдских избора.
БАЊСКА
У селу Бањска у близини Звечана на северу Косова и Метохије 24. септембра дошло је до оружаног инцидента у којем је убијен припадник тзв. косовске полиције Африм Буњаку, а у обрачуну који је уследио страдала су тројица Срба, Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић. Ухапшено је шесторо Срба.
У једном од првих оглашавања истог дана када се догодио инцидент, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је да је тзв. косовска полиција нападнута у селу Бањска и тај напад назвао терористичким. Истог дана јавности се обратио и председник Србије Александар Вучић који је рекао да је до сукоба дошло када су Срби покушали да поставе барикаде, као и да је једини кривац за сва дешавања Курти јер је све време провоцирао Србе желећи сукоб и рат.
Одговорност за догађаје у Бањској преузео је Милан Радоичић, а у писму које је прочитао његов адвокат Горан Петронијевић 29. септембра навео је да је лично обавио "све логистичке припреме за одбрану нашег народа од окупатора".
ХАПШЕЊЕ КУРТИЈЕВИХ СПЕЦИЈАЛАЦА
Припадници специјалних јединица српске полиције, ухапсили су 14. јуна на територији централне Србије, 1,8 километара од административне линије тројицу наоружаних косовских специјалаца.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Жељко Бркић изјавио је на ванредној конференцији за медије тог дана да су сва тројица ухапшених били у пуној ратној опреми, наоружани са три аутоматске пушке, муницијом, џи-пи-ес уређајима, мапама и другом опремом.
Приштинске власти тврдиле су да су специјалци ухапшени на територији КиМ, практично отети, што је Београд одлучно негирао.
Десетак дана касније, ванпретресно веће Вишег суда у Краљеву потврдило је оптужницу против тројице косовских полицајаца и донело решење којим је окривљенима укинут притвор, па су они пуштени на слободу и предати приштинским властима на административном прелазу Мердаре.
Пуштање на слободу косовских специјалаца поздравио је мађарски премијер Виктор Орбан који је написао на друштвеној мрежи Икс да веома цени такав корак Александра Вучића.
СРБИЈА ДОБИЛА ЕКСПО 2027
Крајем јуна на Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе у Паризу Србија је изабрана за домаћина међународне изложбе Експо 2027 пошто је победила у сва четири круга гласања.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће Експо 2027 променити Србију, као и да ће бити уложено око 12 милијарди евра како бисмо се представили у најлепшем светлу. Премијерка Србије Ана Брнабић на конференцији за медије поводом добијања организације међународне изложбе рекла је да је циљ да до 2027. године имамо потпуно аутономно возило, као и да сва возила у оквиру Експа 2027 буду електрична возила без возача.
Најављено је да ће до одржавања међународне изложбе бити завршени национални фудбалски стадион, аутобуска и железничка станица, да ће у 28 градова бити урађено сто и више фасада, као и да ће се радити на путевима и градњи нових објеката за потребе изложбе.
СУПЕРЋЕЛИЈСКА ОЛУЈА
У летњим месецима које су обележиле поплаве, шумски пожари, нове рекордно високе температуре у Европи, Србију је крајем јула погодила суперћелијска олуја која је однела и људске жртве.
Након што је протутњала преко Словеније и Хрватске, олуја је током поподневних сати 19. јула стигла у Србију праћена ветром орканске јачине и снажном грмљавином. Направила је огромну материјалну штету у Новом Саду, где је од последица олује страдао дванаестогодишњи дечак којег је убила струја у дворишту породичне куће.
У Београду, највише се на друштвеним мрежама тог дана делио снимак како на Новом Београду пада грађевински кран.
Суперћелијска олуја која је погодила Србију била је једна од најдужих у Европи: прешла је пет земаља и чак 1.500 километара.
НОЛЕТОВ НОВИ РЕКОРД
Победом на руским тенисером Данилом Медведевом у финалу Ју-Ес опена одиграном 10. септембра, спектакуларни Новак Ђоковић дошао је до своје четврте титуле на овом турниру, рекордне 24. гренд слем титуле и вратио се на прву позицију АТП листе.
У мечу који је трајао три сата и 16 минута, Новак је поново исписао нове странице тениске историје.
Наиме, он је изједначио рекорд свих времена Маргарет Корт стар 50 година који је тенисерка држала са освојене 24 гренд слем титуле у синглу. Такође, овим резултатом Ђоковић је потврдио своје водеће место међу најбољим тенисерима данашњице, будући да са 24 освојене гренд слем титуле има две више од Шпанца Рафаела Надала и четири више од Швајцарца Роџера Федерера.
ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ
Председник државе Александар Вучић и председник Скупштине Владимир Орлић расписали су 1. новембра ванредне парламентарне и изборе у више градова и општина, укључујући и Београд. Заказани за 17. децембар, избори су расписани у 65 градова и општина и одржавали су се заједно са покрајинским изборима.
На парламентарним изборима је учествовало 18 листа са укупно 2.817 кандидата предложених за 250 посланичких места. Коначан број бирача био је 6.500.666, гласало се на 8. 237 бирачких места, а изборе је пратило 5.587 посматрача.
Српска напредна странка на парламентарним изборима освојила је 46,7 одсто гласова, листа "Србија против насиља" 23,58 одсто, а листа окупљена око Социјалистичке партије Србије 6,57 одсто.
На изборима у Београду, резултати су били тешњи: СНС је, према прелиминарним резултатима Градске изборне комисије, освојила 39,35 одсто гласова, а "Србија против насиља" 34,26 одсто.
Дан након одржавања избора, опозиционари окупљени око листе "Србија против насиља" организовали су протесте на којима су тражили поништавање градских избора тврдећи да се догодила изборна крађа и да су на градским изборима учествовали бирачи који немају легитимно пребивалиште у српској престоници – чак 40.000 њих.
Дошло је и до првих инцидената већ тада испред зграде РИК-а, када је нападнута новинарка РТ Балкан, али и директор Завода за статистику Миладин Ковачевић. Неколико представника опозиције започело је тада штрајк глађу у згради РИК-а, а у међувремену је затражено да се пониште и парламентарни избори.
У наставку протеста, дошло је до озбиљних инцидената 24. децембра када су демонстранти предвођени представницима опозиције покушали да на силу упадну у зграду Скупштине града Београда. Након интервенције припадника Жандармерије, демонстранти су потиснути од зграде градске скупштине, а 38 њих је ухапшено.