Усвојен прeдлог закона о изменама и допунама Изборног закона БиХ; Којић: Уништен правни поредак

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ данас је у Сарајеву усвојио, по хитној процедури, Предлог закона о изменама и допунама Изборног закона БиХ који је у парламентарну процедуру упутио Клуб посланика СДА.

Посланици странака из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ данас нису били уједињени приликом гласања.

За усвајање предлога закона гласало је 26 посланика, против је било девет, док уздржаних није било.

Посланици су усвојили закључак да се усвојене измене и допуне Изборног закона упуте Дому народа Парламентарне скупштине БиХ по хитном поступку.

Против предложених решења гласали су посланици СНСД и Српског клуба Небојша Радмановић, Милан Петковић, Љубица Миљановић, Милорад Којић, Обрен Петровић, Мирослав Вујичић, док су посланици клуба СДС-ПДП-Листа за правду и ред Мира Пекић, Бранислав Бореновић, Дарко Бабаљ и Ненад Грковић били за.

Против усвајања предлога закона гласали су и посланици ХДЗ БиХ Маринко Чавара, Предраг Кожул и Славко Матић.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Милорад Којић оценио је да је током данашње хитне седнице овог дома уништен правни поредак, што не треба да чуди када се, како је рекао, живи у "трулој државној заједници".

Он је нагласио да је Клуб СНСД-а имао примедбе на процедуру хитности поступка и да су измене и допуне Изборног закона у супротности са јединственим правилима за израду правних прописа.

Којић је указао на поражавајуће мишљење законодавно-правног сектора и најавио да ће након Божића поднети кривичну пријаву.

"После Божића ћу поднети кривичну пријаву против особе која је потписала ово мишљење, јер сматрам да је злоупотребила свој положај и да нема право на то. Наравно, та кривична пријава биће и против НН лица која су је потенцијално подстрекавала на чињење ове врсте кривичног дела", рекао је Којић новинарима.

Када је реч о суштини измена и допуна Изборног закона, Којић је указао да се већа надлежност даје Централној изборној комисији БиХ него што има Парламентарна скупштина.

"Тако у једном члану закона кажу да ће начин гласања путем изборних технологија уредити подзаконским актом. Имамо читаво поглавље које се односи на начин спровођења избора. Дакле, подзаконски акт биће у потпуној колизији са законом", појаснио је Којић.

Којић је нагласио да нормативноправно није дозвољено да подзаконски акт уређује више права него што то уређује закон.

Нагласио је да СНСД није против увођења нових технологија и обезбеђивања интегритета изборног процеса, али да то треба учинити новим законом који треба усагласити на нивоу свих парламентарних политичких странка.

Кад је реч о изменама и допунама које се односе на потврђивање резултата избора, он је подсетио да је ЦИК-у био прописан рок од 30 дана, а да према тексту Предлога закона "у правилу ЦИК потврђује резултате у року од 30 дана".

"Шта то значи, да то може бити и 60, 125, 365 или 800 дана? Нормативноправно када се прописују рокови, они су експлицитни, а не паушални. 'У правилу 30 дана' - паушалан је рок, што значи да дајемо ЦИК-у могућност да потврде резултате избора када хоће", појаснио је Којић.

Према његовим речима, увођење изборних технологија је управо због тога што је срамота да 30 дана након избора нема потврђених избора.

"Сада имамо ситуацију да тај рок може бити и дужи", додао је Којић уз напомену да већину на нивоу БиХ не чини коалиција већ партнери, који су и на ранијим седницама гласали различито.

Којић је рекао да суштински постоји опредељење да БиХ иде ка ЕУ и да парламентарна већина покушава да договори да усваја те законе.