Србија и Балкан
Криза легитимитета: Шта после одласка српских судија из Уставног суда БиХ?
У Уставном суду је остало шест од девет судија: двоје бошњачких, један хрватски и троје страних судија из Албаније, Немачке и Швајцарске
Одласком српских судија из Уставног суда БиХ уклоњене су све препреке делу међународне заједнице али и западном фактору да могу неометано да наставе да осуђују и прогоне Србе, оценила је за РТ Балкан шеф посланичког клуба СНСД у Парламентарној скупштини БиХ Сања Вулић.
"Намере и задаци судија Уставног суда БиХ апсолутно су јасни. Стране судије и судије из бошњачког народа стално су прегласавали српске судије, и тако исказивали мржњу и нетрпељивост према Србима. Нарочито се то видело кроз нецивилизацијске, антисрпске одлуке", наводи Сања Вулић.
Од када је 1. јануара Златко Кнежевић на сопствени захтев отишао у пензију, Уставни суд БиХ, чије одлуке не признаје Република Српска, нема ниједног судију из реда српског народа. Крајем 2022. године мандат је истекао Миодрагу Симовићу, а Народна скупштина Републике Српске није именовала њихове замене, пошто је став руководства Српске да нема смисла именовати нове судије које би опет биле прегласаване и тиме давати легитимитет Уставном суду.
"По Уставу БиХ они могу да одлучују без Срба јер у њему пише да већина изабраних одлучује. Не пише ко тачно. Одласком српских судија из Уставног суда БиХ, делу међународне заједнице али и западном фактору све препреке су уклоњене, могу неометано да наставе да осуђују и прогоне Србе, а како им је циљ унитарна БиХ, врло вероватно и потурче", указује наша саговорница.
Тренутно у суду је остало шест од девет судија: двоје бошњачких, један хрватски и троје страних судија из Албаније, Немачке и Швајцарске.
Питање легитимитета
Да ће Уставни суд БиХ наставити са радом као и до сада сматра и политички аналитичар Анђелко Козомара, уз оцену да ће сада бити нешто пажљивији, како антисрпске одлуке не би биле толико очите.
"То што је Уставни суд БиХ остао без српских судија питање је легитимитета који никад није баш оволико доведен у питање. Они ће, без сумње, наставити као и до сада, јер су до сада прегласавали Србе. Једино ће у својим одлукама бити нешто пажљивији, како њихова пристрасност према Бошњацима не би била толико очита кроз изразито антисрпске одлуке", указује Козомара.
Коментаришући споран легитимитет одлука Уставног суда БиХ, Козомара повлачи паралелу са Кристијаном Шмитом, којег у Српској такође не признају, јер не постоји одлука Савета безбедности о његовом именовању.
"Имамо пример немачког туристе у БиХ Кристијана Шмита који такође нема никакав легитимитет. Будући да доноси антисрпске одлуке и дозвољава себи да намеће одлуке које Бошњаци подржавају, јер им иду наруку, он је добродошао у Федерацији", наводи Козомара, истичући:
"Дакле, све док одлуке Уставног суда БиХ, као и Кристијана Шмита, буду у интересу, а неке чак и наручене из политичког Сарајева, они ће имати подршку из Федерације."
Козомара напомиње да, иако редовно оптужују Републику Српску да крши Дејтонски споразум, још нико, па ни Шмит или амерички амбасадор Мајкл Марфи, који по његовим речима "пушта кишу у БиХ" није одговорио који тачно члан мировног споразума Српска наводно крши.
На другој страни, евидентно је које чланове Дејтонског споразума крше западне марионете, каже наш саговорник.
"Полазећи од члана 4 Дејтонског мировног споразума из којег проистиче Устав БиХ, па надаље, одлуке Уставног суда БиХ, као и наметнуте одлуке Кристијана Шмита и притисци америчког амбасадора Марфија крше правни и уставни поредак, али и Дејтонски споразум", истиче Козомара.
Што се тиче рада Уставног суда у БиХ, то је питање легитимитета, а не легалитета. Све док не дође до анализе рада суда чије су бројне одлуке упитне.
Али, ако је Босна и Херцеговина правна држава у срцу Европе и под својеврсним протекторатом Запада, ваљда тај врли Запад не би дозволио или, не дај Боже подржао, рушење демократије.
