Србија и Балкан
Формирање Народне скупштине и Владе Србије: Рок од 90 дана или нови избори
Иако се Србија не може похвалити брзином формирања најважнијег извршног органа, на формирање нове владе не би требало дуго чекати
Републичка изборна комисија (РИК) је, после утврђеног чињеничког стања, одлучила да парламентарне изборе за посланике Скупштине Србије понови на 35 бирачких места (30. децембра 2023. године) и, накнадно, на још осам места (2. јануара 2024. године).
Избори се понављају на бирачким местима на којима није било могуће утврдити резултате гласања на изборима одржаним 17. децембра, као и на оним местима на којима су поништени резултати гласања због уочених изборних неправилности.
Тек када се они окончају, и обаве све провере њихове валидности, почиње процедура за конституисање законодавног и извршног органа власти због којих су избори и расписани.
Уколико на поновљеним бирачким местима гласање прође без нерегуларности, РИК је дужан да у року од 96 сати од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања донесе и објави за сва бирачка места укупан извештај о резултатима избора одржаних 17. децембра.
Евентуална нова понављања гласања могу да одложе ову обавезу РИК-а, као што је то прошле године било у случају гласања на бирачком месту број 6 у Бујановцу, у месту Велики Трновац – због чега се на формирање Владе Србије чекало шест месеци.
Даља процедура налаже да се конститутивна седница Народне скупштине Републике Србије мора одржати најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора, а она почиње седницом сазваном од стране председника Народне скупштине из претходног сазива и њоме председава најстарији народни посланик.
На тој седници потврђују се мандати народних посланика, бира се председник и потпредседник Народне скупштине Србије и именује генерални секретар Народне скупштине. Народна скупштина конституише се потврђивањем манданта две трећине народних посланика.
Од тада тече и рок од 90 дана за формирање Владе Србије, односно консултација председника Републике Србије у вези са за формирањем владајуће коалиције и одређивање мандатара владе. Уколико Народна скупштина у том року не изабере владу, или ако не изабере нову владу у року од 30 од дана када је претходној влади престао мандат, председник Републике Србије у обавези је да распусти Народну скупштину – и тада се иде на нове изборе.
Председник Александар Вучић већ је изразио наду да би Влада Србије могла да буде формирана до краја фебруара или почетка марта, уз ограду да још нема одлуке ко ће бити премијер, рекавши да ће се о томе разговарати после празника, а "није сигуран" ни да ће досадашњи председник парламента Владимир Орлић остати на том месту, иако мисли да је "одлично радио посао".
Места челника парламента, премијера и министара у Влади Србије изузетно су важне функције због чијег избора или одабира, односно политичке комбинаторике, углавном и долази до пролонгирања формирања поменутих органа, понекад и по неколико месеци (у неким земљама и више о једне године). А то се најчешће обавља понављањем избора на неким бирачким местима како би се поменута комбинаторика што лагодније спровела.
Србија се не може похвалити брзином којом су њене владе формиране од одржавања избора дo гласања за њу, a до сада се најдуже чекало на формирање владе Мирка Марјановића са краја деведесетих година прошлог века. Према доступним информацијама, формирање друге владе Мирка Марјановића, 1998. трајало је најдуже, чак 184 дана након што су у септембру 1997. одржани избори за народне посланике.
Рекорд у брзом формирању владе држи премијер Зоран Ђинђић 2001. који је то урадио за 33 дана. Иза Ђинђићеве, са неколико дана више, је влада Драгутина Зеленовића из 1991. – формирана за 37 дана, затим прва влада Александра Вучића (2014) за 42 дана, па влада Николе Шаиновића (1993) којој је требало 52, док је кабинет Мирка Цветковића (2008) састављен за 57 дана. Онда следи прва влада Војислава Коштунице из 2004. којој је требало 66 дана за изгласавање, па влада Ивице Дачића из 2012. са 82, затим прва влада Мирка Марјановића из 1994. за 89 дана.
Немогуће је превидети куриозитет из 2007. године, кад је после преговора, 30 минута пре истека законског рока 15. маја те године, формирана друга влада премијера Војислава Коштунице.
