Вештачка интелигенција др Милована Бојића: Како препознати дипфејк?

Иако познати случајеви попут фотографије чудовишта из Лох Неса из 1934. године показују да никад није било паметно безрезервно веровати фото и видео садржају, велики број дипфејкова који је обележио претходну годину указује да смо већ дубоко зашли у нову еру неповерења.

Пред крај године су становништво Србије и региона забавили шаљиви дипфејкови са локалним карактером попут Илона Маска који говори да је родом из Шипова, али враг је однео шалу када се испоставило да је лик директора Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", др Милована Бојића, злоупотребљен у маркетиншке сврхе.

"То јесте нешто чега у свету има све више; рекламе нисам виђао, али виђао сам чак и неке уцене у којима су људима користили глас. То није ништа необично, само је сада стигло код нас", каже за РТ Балкан Владимир Радуновић, стручњак за сајбер безбедност и дигиталну политику из ДиплоФондације (DiploFoundation), непрофитне организације која изучава употребу комуникационих технологија у дипломатији. 

Може ли се дипфејк уочити голим очима?

Широм интернета се могу наћи разне смернице како препознати дипфејк, посебно у случају фотографија. Између осталих, часопис "Тајм" предлаже да се посебна пажња обрати на детаље, који могу бити изобличени или чије текстуре не одговарају стварност, наводећи да је у случају "Баленсијага папе" оквир наочара папе Франциска искривљен и да је флаша воде коју носи у руци необичног облика.

Са друге стране, дипфејк видео садржај је отишао толико далеко да се сада покрети усана потпуно поклапају са речима које особа на снимку изговара, а лажни снимци се тешко могу разазнати праћењем других показатеља, као што су неусаглашеност гестикулације и покрета очију са ритмом и тоном говора, односно његовим садржајем. 

У случају снимка Трампа који прети да ће се уз помоћ Бетмена осветити за оно шта је претрпео у затвору (у којем никад није био), таква неусклађеност једва да је приметна, а наш саговорник сматра да ускоро уопште неће бити могуће голим очима разазнати дипфејкове.

Програми, регулатива и(ли) медијска писменост

Компаније попут "Интела" и творца Чет ГПТ "Опен АИ", али и многе друге, развиле су сопствене алате који препознају дипфејкове, док је "Фокс" известио прошле године да и Пентагон користи технологију компаније "ДипМедија" у ове сврхе.

Наш саговорник напомиње да компаније у чијем су власништву популарне друштвене мреже попут Икса, Фејсбука, Јутјуба и других, такође раде на развијању алата за разазнавање лажног садржаја, јер, како каже, ће се наћи под све већим притиском регулатора да такав садржај уклањају или означавају.

У том случају, додаје, откривање дипфејкова би се одвијало на два начина — технолошком проценом самог садржаја, или стварањем система печата аутентичности на основу којих би се оригиналан садржај могао разликовати од лажног.

Шта је дипфејк и како се снимци који круже интернетом поигравају са разумом корисника

Међутим, ни ови алати нису непогрешиви, напомиње Радуновић, и додаје да се технологија вештачке интелигенције која омогућава стварање дипфејкова развија барем подједнако брзо као и покушаји да се он сузбије, били они технолошке или регулативне природе.

Стога, напомиње Радуновић, увек је најбоље проверити порекло садржаја за који постоји сумња да може бити дипфејк, односно да ли он долази из проверених и поузданих извора.

"Ту се враћамо на оно што је некада била улога новинара, да просто верујемо изворима који су проверили неке информације", каже наш саговорник.

Новинске агенције "нису необојене", додаје он, али напомиње да угледне редакције "неће пуштати информације које нису проверене", иако ће је можда "обојити" на одређени начин.

Комбинацијом медијске писмености, алатима за филтрирање дипфејкова, критичког размишљања и доследности у провери информација, закључује Радуновић, опасност од дипфејкова се значајно смањује.

"Ако цео тај систем буде функционисао, ја не видим ризик", каже он.