У 59. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала са директором Института за територијални економски развој Драгишом Мијачићем о односу власти и опозиције према питању Косова и Метохије, улози Француске и Немачке у уклањању спомен-плоче палим српским борцима у Првом светском рату, стратегији приштинског премијера Аљбина Куртија и томе како је међународна заједница на КиМ створила "дете које се отргло родитељској контроли".
"Процесом дијалога о нормализацији односа Србије и Приштине бавим се више од 20 година у различитим капацитетима. Лично потичем из тих крајева, иако већ неко време живим на релацији Београд - север КиМ. Рођен сам у Косовској Митровици, долазим из Зубиног Потока, студирао сам у Приштини, а касније сам се школовао свуда по иностранству, на неколико европских универзитета", објашњава саговорник Љиљане Смајловић.
Како додаје, запослен је у регионалној организацији која се, пре свега, бави локалним и регионалним економским развојем, али која има посебан сегмент у оквиру те организације, који се бави праћењем Бриселског дијалога о нормализацији односа и ефеката тог дијалога. Поред тога је и координатор Радне групе за Поглавље 35 националног конвента у ЕУ, које такође детаљно прати ту тематику.
Скандалозан поступак француског и немачког амбасадора
Потез француског изасланика на Космету Оливија Героа који је подржан од стране немачког колеге Јерна Родеа је скандалозан, наводи Мијачић поводом петиције за враћање споменика палим српским војницима у Првом светском рату коју је лично покренуо.
"Они сваке године обележавају 11. новембар, Дан примирја, догађајем на ком двојица амбасадора показују то европско јединство у помирењу. Та церемонија се увек одиграва на српском православном гробљу у Приштини испред меморијалне табле, односно споменика српским борцима из ратова 1912. и 1918. и палим француским и немачким борцима из тог рата. Касније је ту додата плоча Кфорових француских војника који су пали у мисији", објашњава.
Међутим, претходних година албански медији су подгрејавали тензије и како би их умањио, француски амбасадор повукао је скандалозан потез: уместо да изместе микрофоне са те локације они су изместили таблу и над гробовима српских бораца поставили таблу француским борцима мисије Кфора.
"У петицији смо тражили извињење, амбасадори се и даље нису извинили, али очекујемо да ће то извињење наступити у неком наредном периоду", наводи објашњавајући да њихов чин "не само да није у складу са цивилизацијским вредностима, већ и са европским вредностима о којима њихови званичници често говоре".
Политичаре у Србији питање Косова не занима у суштинском смислу
Како наводи, интересовање за питања Космета код свих политичких субјеката у Србији, и код партија на власти и код опозиције, чак и код партија које у свом програму имају изузетно истакнуте ставове о КиМ, веома је мало.
"Никога од њих питање Косова не занима у суштинском смислу. Више их занима у метафоричком или у смислу критике власти, али када је у питању оно што се тамо дешава на дневном нивоу - међу свим политичким субјектима постоји веома мало интересовање", оцењује Мијачић.
Како наглашава, нико се у Србији не бави правно-техничким аспектима проблема приватизације на КиМ.
"У последња два дана одузели су нам две цркве, нико се у Србији тиме не бави. СПЦ нема попис тих својих цркава", сматра Миајчић и додаје да се сваког дана нешто дешава на КиМ, те да неко мора по том питању да се обрати и да се активистички ангажује.
Аљбин Курти је, наводи саговорник Љиљане Смајловић, прилично оптерећен свиме што се дешава у Србији и често западним медијима намеће свој наратив.
"Однос председника Србије Александра Вучића и Куртија је веома интересантан. Ако пратите Куртијеве интервјуе, донекле и оне које даје Вјоса Османи, готово у сваком који даје страним медијима, већином се бави дешавањима и анализом процеса у Србији", оцењује директор Института за територијални економски развој.
Како додаје, њему је у интересу да заокружи суверенитет Косова на целој територији и сведе Србе на статистичку меру која неће представљати важан политички фактор за одлучивање.
"Међународна заједница је упала у замку, направили су дете које је сад дошло до година у којима више не слуша своје патроне", закључује Драгиша Мијачић.