Србија и Балкан
Загонетка београдских избора: Када ће се поново гласати?
Језичак на ваги је коалиција "Ми – Глас из народа". Уколико истрају у одлуци да неће ни са ким, биће нових избора у Београду
У исти дан (3. јануар) када је Републичка изборна комисија (РИК) објавила коначне резултате парламентарних избора одржаних 17. децембра прошле године, и Градска изборна комисија (ГИК) Града Београда усвојила је Укупни извештај о резултатима избора за одборнике Скупштине града Београда, према којем је листа број 1 "Александар Вучић – Београд не сме да стане" добила 49 мандата, изборна листа број 3 "Србија против насиља" – Добрица Веселиновић – проф. др Владимир Обрадовић 43 мандата, а изборна листа број 5 Др Милош Јовановић – "Нада за Београд" добила седам мандата.
Изборна листа број 13 "Ми – Глас из народа, Александар Јерковић" добила је шест мандата, док је изборна листа број 2 "Ивица Дачић – Премијер Србије, Тома Фила – Градоначелник Београда" освојила пет мандата.
Избори су поновљени на само три бирачка места на којима није било могуће утврдити резултате гласања на изборима одржаним 17. децембра, или на којима су поништени резултати гласања због уочених изборних неправилности, чиме су исцрпљене све примедбе, пре свега коалиције "Србија против насиља“, која је бојкотовала поновљене изборе, захтевајући потпуно поништавање избора (и београдских и парламентарних) и да се организују нови, уз мању или већу интервенцију Европске уније и тзв. међународне заједнице.
Док је понављање избора био више пута испробан рецепт, поништавање избора постоји само у правној теорији, али га до сада није било у судској пракси.
После свих исцрпљених жалби, коалицији "Србија против насиља" једино остаје захтев за поништавање избора Уставном суду. Зачкољица је у томе што Уставни суд нема рок за одлучивање, али може и да одбаци захтев као неоснован. Чак им и медији из Европе поручују да оптужбе о изборној превари нису убедљиве.
Нови избори у Београду су, међутим, и те како могући, али не због поништавања избора већ ако не буде било већине за формирање власти. Ниједна од партија и коалиција које су освојиле мандате за Скупштину града Београда нема већину, па чак и председник Србије не искључује могућност новог гласања.
А тај језичак на ваги за већину у градском парламенту још раније је поручио: "Идемо на нове изборе." „Нећемо ићи у коалицију са СНС-ом јер, да смо то хтели, могли смо да се и учланимо", изјавио је носилац листе "Ми – Глас из народа", доктор Бранимир Несторовић.
Он је рекао да неће никога подржати, да та листа не може да прихвати одговорност да пресуђује у главном граду, нити ће правити компромисе, уз поруку: "Нека буду нови избори у Београду."
Да ли ће тако и бити видеће се ускоро јер следећи поступак изборне комисије јединице локалне самоуправе налаже да се, најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, сви добијени мандати са изборне листе доделе кандидатима по редоследу на изборној листи.
У Београду конститутивну седницу заказује председник скупштине претходног сазива у року од 15 дана од дана објављивања резултата избора, с тим да се нова скупштина конституише у року од два месеца од дана објављивања резултата избора, дакле, 3. марта.
Први услов за расписивање нових избора у Београду стиче се ако Скупштина града не буде конституисана у року од два месеца од дана објављивања резултата избора, тог 3. марта, а под конституисањем сматра се избор председника Скупштине и постављење секретара, прецизира се у Пословнику Скупштине града Београда.
Рок од два месеца може бити и пролонгиран уколико градски парламент потврди мандате одборника и изабере председника и постави секретара, али у наредних 30 дана не изабере градоначелника и градско веће.
У том случају, председник Народне скупштине Србије добија рок од два месеца да распише изборе за одборнике, с тим да од дана расписивања избора до дана гласања не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана.
Дакле, нови београдски избори могли би најраније да буду одржани три и по месеца након објављивања коначних резултата избора, што би могло да буде већ средином априла.
