Србија и Балкан
Посланица Бундестага: Протести у Србији никако не одражавају став већине
Не морате бити присталица Вучићеве владе да бисте схватили да захтеви демонстраната не одражавају став већине у Србији, нагласила је Жаклин Настић
Посланица немачког Бундестага Жаклин Настић коментарисала је опозиционе протесте у Србији и упитала колико они заиста могу бити "мирни" протести оних који тврде да се залажу за људска права и демократију, ако њихови заговорници прибегавају насилним покушајима да уђу у владине зграде и колико су веродостојни ако имају за циљ да подстакну немире и занемаре вољу већине бирача.
Настић је за портал подгоричке "Адриа тв", истакла да ови протести никако не одражавају став већине.
На питање како коментарише то што су представници ОДИХР-а и други страни представници ћутали када је предочено да се припремају немири у Србији после избора упркос убедљивој победи листе "Александар Вучић - Србија не сме да стане", Настић каже да је "и алармантно и разочаравајуће што чак и институције попут ОЕБС-а игноришу тако очигледна упозорења".
"Међутим, након избора, барем су признали да су избори у великој мери испунили међународне стандарде. ОЕБС је такође одбио да подржи оптужбу да су бирачи аутобусима убачени на бирачка места, наводећи да то није инхерентно забрањено, све док није везано за било каква изборна обећања", навела је Настић.
Истакла је да је извештај о упозорењима руске обавештајне службе у вези са протестима и покушајима насилног уласка у парламент "дочекан равнодушно".
Упитана да ли мисли да неке организације из Савезне Републике Немачке имају одређене конекције са опозицијом и припремању "Мајдана у Србији" и ако је њен одговор потврдан, које су то организације, Настић истиче да је евидентно да такозване "обојене револуције" и протестни покрети широм света добијају подршку Запада.
"Од Грузије до Сирије, од Либије до разних земаља у Јужној Америци, и од Кијева до Београда – постоји образац који се понавља: протести који почињу наглашено 'мирољубиви', а затим постају насилни. Чини се да ови покрети имају користи не само од моралне већ и финансијске подршке америчких организација као што су Сорошева фондација, Национална задужбина за демократију и Институт Алберт Ајнштајн", навела је Настић.
"Чини се да су укључене и немачке фондације као што су Фондација Фридрих Науман, Фондација Конрад Аденауер и Фондација Хајнрих Бел, о чему сведочи и позив представника опозиције у немачки Бундестаг. Ово је алармантан знак. Пречесто су непожељне владе морале да попусте јер нису деловале у интересу Запада. Настали ратови, хаос, сиромаштво и глад су директна последица овог мешања. Време је да се заврши ово циклично лудило", нагласила.
На констатацију да је председник Александар Вучић још једном, на изборима, доказао да је државник и лидер којем грађани Србије највише верују и питање због чега толико, Вучић смета појединим регионалним и иностраним факторима и агентурама, Настић указује да суштинско питање лежи дубље.
"Не морате бити присталица Вучићеве владе да бисте схватили да захтеви демонстраната не одражавају став већине у Србији. Према истраживањима, јасна већина у Србији – преко 70 одсто – одбацује потчињавање смерницама ЕУ и САД, као и учешће у санкцијама Русији и признавање кршења међународног права 1999. године, када је НАТО одвојио Косово. Ово осећање се јасно одражава на изборне резултате. Не сме се превидети да је Србија – тачније српска политика – стални трн у оку Западу јер одбија да игра у игри империјалне моћи", наглашава.
