Тајна из Стразбура: Како се бирају стране судије Уставног суда БиХ

Стране судије Уставног суда БиХ бирају се у Стразбуру, дискреционо право избора има председник Европског суда за људска права. Велом мистерије обавијено је на који начин се врши селекција, а евидентно је једино да се одлуке у Уставном Суду БиХ доносе на штету Срба, та чињеница објашњава доста тога, указује за РТ Балкан некадашњи судија овог суда Витомир Поповић. 

"Према Уставу Босне и Херцеговине у члану 6, Уставни суд БиХ састоји се од 9 судија и то шест из реда конститутивних народа (по двоје из сваког), као и троје странаца које бира Европски суд за људска права", наводи наш саговорник, иначе истакнути правник, академик и декан Правног факултета у Бањалуци у два мандата. 

Истина, у Уставу пише ко бира судије, али не пише на који начин. Једини услов је да "су­ди­је ко­је би­ра пре­дсе­дник Евро­пског су­да за људска пра­ва не мо­гу би­ти држа­вља­ни Бо­сне и Херцеговине или би­ло ко­је су­се­дне држа­ве".

Одабир судија које ће доносити изузетно значајне одлуке у рукама је једна особе - председника, у овом случају председнице Европског суда за људска права Сјофре О'Лири. Будући да једна особа има дискреционо право и пуну слободу да сама доноси ове одлуке процес је потпуно нетранспарентан. У прилог томе говори и чињеница да на сајту Европског суда за људска за права не постоји ни одлука о именовању двоје од троје судија. 

Председник Европског суда за људска права бира судије, наводно уз консултације са члановима Председништва БиХ, што се одавно не дешава. Консултује се само са западним партнерима овог суда.

Наш избор

Криза легитимитета: Шта после одласка српских судија из Уставног суда БиХ?

"Као што је било предвиђено да домаће судије престану са радом након престанка мандата, тако је било предвиђено и за стране судије, међутим, њима су стално продужавали мандат. Тако је остало до данас", наводи професор Поповић, некадашњи судија овог суда. 

Суд ради у већима и пленарно, а већину није тешко постићи, будући да стране судије одлазе на канабе код високог представника и њихово мишљење некако се волшебно поклапа са бошњачким, а оно се, опет, поклапа са ставом Запада. 

На питање како делује процес одлучивања у Уставном суду БиХ, Поповић се присетио свог мандата.

"Тада је високи представник био Педи Ашдаун. Одлуке су се доносиле тако што он прво позове странце и да им налог како ће гласати. Они гласају као и Бошњаци и онда простом већином прегласају нас Србе", присећа се Поповић.

Доношење пресуда на тај начин је опасно, јер су одлуке Уставног суда БиХ "коначне и обавезујуће".

Једна од таквих одлука је и да имовина ентитета, која је загарантована Дејтонским споразумом, према одлуци Суда, припадне држави. 

"Њихове одлуке су у супротности са Дејтонским мировним споразумом из којег произилази и Устав БиХ, којим је прописан и рад овог суда", наглашава Поповић.

Како истиче наш саговорник, то није само напад на Републику Српску, већ отимањем имовине Српске они руше Дејтон.

"Чиниће то све док имају подршку Запада", указује професор права.

Међутим, свет се мења, позиције моћи нису више исте и мораће да се навикну на нови, мултиполарни свет који настаје и у којем судбина читаве државе неће и не може бити у рукама само једног човека.