Православни верници Божић славе у кругу породице, када се чланови окупљају око богате трпезе и проводе дан у љубави и захвалности. Уколико говоримо о храни, чесница је незаобилазни део наше традиције и ломи се за доручак. Она је заправо хлеб наш насушни.
Сам назив чесница потиче од речи – чест, део, срећа, јер се ломи на делове, за сваког укућанина. Према веровању, чесница је успомена на рођење Христа, а верује се да од овог хлеба зависи обиље рода усева.
Опште је познато да се у чесницу убацује новчић, који симболизује благостање. Верује се да онај у чијем парчету се заломи, има велике шансе за успешан остатак године и повољне финансије. У њу се ставља новац (онолико кованица колико у дому има деце), који се потом чува у кући, на икони, до следећег празновања.
У зависности од краја Србије, чесница се припрема или на Бадњи дан или у рано јутро на сам дан Божића.
На југу Србије традиција налаже да се чесница ломи 6. јануара, током вечере, а уколико кренемо на запад земље, обичај је да породица то обави током касног доручка или раног ручка, баш на Божић.
Према народним обичајима, то је бела погача умешена од пшеничног брашна без квасца. Чесница спада у хлебне или бескрвне жртве, као славски колач, и њене корене, као и за божићну печеницу, треба тражити у старозаветним причама ο приношењу жртава Каина и Авеља, синова Адамових.
Рецепт за чесницу такође је различит у појединим деловима Србије. Иако многи мисле да је једина права чесница погача, када пређете Дунав и Саву сачекаће нас искључиво слатки обредни божићни колач, јер у Војводини за други не знају.
Чесница у инат порезу
Ако данас питате зашто је чесница у Војводини слатка, многе домаћице ће вам рећи да је то због тога да би вам и година била слатка.
Ипак, у овом војвођанском обичају ипак има мало више историје него лепих жеља. А обичај слатког божићног колача потиче још из времена Марије Терезије. Тачније, у многим местима у Војводини славски колач се није месио, а све је повезано са инатом и порезом.
За време своје владавине, Марија Терезија је увела посебне порезе. Да би сузбила неумереност приликом прослављања свадби и слава, а по којој су Срби из Аустроугарске били познати, Марија Терезија је увела порез на сечење славског колача. Резултат није била пунија државна каса, десило се управо супротно. Са одредбом да се порези повећају, јавио се инат. Српско становништво у Аустроугарској је једноставно престало да меси обредне колаче, па нису плаћали ни порез.
А слатки колач исечен на делове нико није морао да сече, па није морао ни да се плаћа порез.
Војвођанска божићна чесница слична је баклави, али је много лепша. У њу се ставља још суво грожђе и мед. Током припреме убацује се дукат или вредан метални новчић у неки од средишњих слојева. Оваква чесница се обично не ломи, већ се сече и раздељује укућанима.
Са друге стране, у Новом Пазару чесница се припрема од брашна и воде, уз пропратне обичаје.
Ту није крај приче, јер се, на пример, на југу наше земље, уз новчић трага и за белим луком, као симболом здравља, односно, зрном кукуруза, за успех на послу.
У западној Србији, пак, неретко се у чесницу убацују два новчића, тако да онај по мањој вредности доноси новац, а други срећу.
За новопазарски крај, уз парицу карактеристично је и суво грожђе.
У Неготину чесница има двоструку симболику. Домаћице стављају зрно пасуља. Ко га нађе у чесници имаће доста оваца и оне ће му све близнити, а ако га нађе неко ко је недавно склопио брак, верује се да ће добити близанце.
Чесница се у неким крајевима употребљавала за гатање. У Босни су правили засеке на горњој површини теста спремног за печење и стављали у њих семена разних усева. Што би се више неки засек надигао током печења, то би принос одговарајућег усева требало да буде обилатији у наредној години.
На крају треба напоменути да се на Божић, као и на Бадње вече, у Црној Гори обавезно прославља уз гусле, а у чесницу домаће стављају, осим дуката или новчића, и парче бадњака.
Без обзира на међусобне разлике у прављењу чеснице, редакција РТ Балкан вам жели да овај Божић проведете у миру, слози и љубави са најближима.