Српска православна црква данас слави Бадњи дан који је неизоставан део божићних обичаја. Бадњим даном почиње божићно празновање. Слави се дан уочи Божића и уједно је последњи и најстрожи дан Божићног поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, старокалендарци у Грчкој, као и монаштво на Светој гори и египатски Копти.
Остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, 25. децембра, поштујући ново рачунање времена и грегоријански календар.
На Бадњи дан рано ујутро домаћин иде у сечу бадњака, најчешће храстовог дрвета, да би га те вечери унео у кућу и тиме означио почетак божићне светковине.
Бадњи дан назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
Бадњак симболише дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
Посипање житом на Бадњи дан и на Божић је присећање на жито које је Пресвета Богородица бацала стоци у штали (која се налазила у пећини) након што се Исус родио, како животиње не би јеле сламу из јасли у којима је дете лежало.
Слама која се посипа по поду — у данашње време све ређе, посебно у урбаним срединама — симболише ону из витлејемске пећине, подсећајући нас на то да се Исус родио у штали, али и на важност скромности и смерности, на важност тога да се не гордимо пред другима јер ето — Бог се утеловио на једном тако неугледном месту.
Кађење дома симболише злато, тамјан и смирну - дарове које су мудраци са Истока донели најважнијем новорођенчету у историји света. Ораси који се бацају у углове дома пак представљају Божију власт на све четири стране света.
Симболи причешћа
Погача симболише тело Христово, а вино крв. Риба је најстарији симбол хришћанства, и симбол самог Сина Божијег, а со божанске силе, док је мед симбол слаткоће вечног живота у Богу. Свећа представља светлост Божију: "Ја сам светлост свету", каже Исус.
Коначно, паљење бадњака, од чега такође настаје светлост, означава завршетак Бадњег дана и почетак Божића. То нас враћа на оно што је Јосиф учинио у пећини.
Када домаћин одабере дрво које ће сећи, окрене се ка истоку, прекрсти се три пута, помоли се Богу и свецу заштитнику дома, па тек онда секиром сече бадњак. Након што се бадњак унесе у дом, а пре седања за трпезу на Бадње вече, пева се тропар "Рождество твоје". Укућани се, потом, помоле Богу и честитају једни другима.
Божићни тропар гласи:
"Рођење Твоје, Христе, Боже наш,
засија свету светлост разума,
јер у њему они који звездама служаху
од звезде се научише
да се клањају Теби,
Сунцу Правде,
и Тебе да познају са висине Истока,
Господе, слава Теби".
Обичаји у разним деловима Србије
У већини гружанских села божићна слама није се обносила око куће, већ се уносила право у кућу, при чему је онај ко доноси сламу квоцао, а остали би пијукали да би се легле кокошке. Затим се слама простирала по поду, да би на њој била постављена бадњеданска вечера.
У Пашчанској долини су за домаћином, који уноси сламу, ишла деца говорећи: Све коке, један петао, изражавајући тако жељу да у насаду преовлађују пилице да би било више јаја. По слами унетој у кућу није се ходало без чарапа, да не би излазили набоји на ногама.
У шумадијским селима се конопац којим је била везана слама остављао да би сутрадан, на Божић, полажајник могао да га положи у круг и у њему нахрани кокошке да не би ишле даље од куће и да се не би губиле.
По уношењу сламе и њеном простирању по кући, сви би се изували и обували чисте чарапе. Сви укућани би истовремено скидали обућу. При скидању обуће водило се рачуна о томе да се никоме опанци не преврну – да му се и срећа не би "преврнула".
После изувања домаћин би окадио кућу, бадњак и печеницу, а укућани би упалили свећу и помолили окренути истоку.