Кашаљ, бол у грлу, температура, малаксалост и болови у мишићима најчешћи су симптоми грипа, ковида и респираторних инфекција од којих пати велики број грађана, a лекари широм Србије потврђују да имају знатно више пацијената него пре три седмице.
Новогодишње славље и неуoбичајено топло време довело је до тога да се у Србији појави тридемија, тачније судар грипа, короне и респираторног синицијалног вируса (РСВ). У питању су респираторне болести које имају готово идентичну клиничку слику, али га изазивају различити вируси.
Епидемиолог Зоран Радовановић за РТ Балкан потврђује да је судар вируса присутан више него претходних сезона, али и да није неочекивано за ово доба године.
Према његовим речима, здравствене мере које су биле спровођене у Србији од 2020. године због ковида 19, допринеле су да три године Србија није бележила епидемију грипа, и да су сада инфекције "грунуле".
Као радикалан пример спутавања инфекција и поновног активирања, наш саговорник наводи Кину која је спроводила најригорозније антиковид мере на свету, а сада пријављује увећан број заражених од "сумњиве" инфекције.
"Поставило се чак и питање нових сојева вируса који су се појавили у Кини, али ипак се рашчивијало да је само реч о потиснутим вирусима који су живнули попуштањем мера после четири године", додаје наш саговорник.
Епидемиолог Радовановић објашњава да имамо и нове генерације становништва, старе четири године, које нису имала контакт са познатим клицама и бактеријама, а сада када међу њима круже уобичајене респираторне инфекције стиче се утисак да је реч о експлозији болести.
"У Србији тек очекујемо пик тридемије, која је почела крајем децембра, и сигурно ће у јануару достићи свој врхунац" оцењује он и додаје да се у Србији не ради идентификација сојева ковида, али судећи према клиничкој слици и типизацији реч је о вирусу BA2.86 назван "пирола".
Додаје, да је у Србији у току девети талас короне који је почео у августу, али нема рапидних скокова броја заражених.
"Уједно, нисмо више тако рањива популација, јер је велики број становништва или прележао или вакцинисан против ковида 19, па је и мањи број пацијената са тешком клиничком сликом и мањи број смртних исхода", каже Радовановић.
Др Небојша Бохуцки, епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Суботици, потврђује за "Блиц" да је тридемија стигла у Србију, али да узроке нећемо ни знати.
Он објашњава да су се са појавом пандемије ковида 19, од пролећа 2020, носиле маске и људи су више прали руке и придржавали се мера превенције. Међутим, након слабљења клиничке слике короне, али и пошто су се већ сви заморили од тих мера, поново су се створили услови за ширење болести које су и пре биле присутне.
"Зато грип нису ни бележили, инфекције изазване РСВ-ом регистроване су у малом броју, као и капљичне инфекције", указује он.
У Европи појам тридемија почео је да се користи 2022. године, док се у Србији у званичним државним здравственим институцијама не врши надзор над респирaторним синицијалним вирусом, већ само у приватним лабораторијама.
Према његовим речима, у нашој земљи у наредним недељама се очекује скок оболелих кад је у питању обољење слично грипу.
"Надзор над РСВ је недовољан јер се не ради дијагностика, и зато су мали бројеви. Али, на основу информација из Европе и остатка света где раде ту дијагностику, нема разлога да се и код нас не догоди исто. Сигурно већ јесте, а пошто је прича о малој деци и најмлађима, из широке слике популације се не уочава. У клиничком смислу, сви смо сада захваћени и бројеви ће се дуплирати и бивати већи. Тридемија је сугурно ту", упозорава др Бохуцки.
Могућ продужетак распуста?
Ђаци, основци и средњошколци налазе се на зимском распусту. Војвођани се враћају у школске клупе 15. јануара, а ђаци из већег дела Србије седмицу касније. Ипак, није искључено да због епидемије грипа, уколико буде званично проглашена, дође до продужетка зимског распуста.
Подсећамо, такав случај је већ био 2019. и 2020. због грипа, а 2021. због короне.
Др Јелена Митровић, начелница педијатрије у Дому здравља "Др Симо Милошевић", за РТ Балкан каже да је повећан број прегледа деце, али да није реч о драматичној бројки.
"Будући да је јануар у питању, ситуација није забрињавајућа, имамо нешто већи број прегледа, реч је о респираторним инфекцијама сличним грипу. Потом, присутна је и стрептокока и мањи број пацијената са стомачним вирусом", каже др Митровић.
На питање о могућем продужетку зимског распуста, наша саговорница указује да не види разлог томе и да не очекује погоршање ситуације због које би се евентуално одлучило на овај корак.