Дачић: Србија није ничија продужена рука, води самосталну политику

Чија смо то ми продужена рука били када смо 27. марта 1941. године одбили приступање Хитлеровом тројном пакту или 1948. када смо рекли Стаљину 'не', упитао је шеф српске дипломатије

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да Србија води самосталну и суверену спољну политику руководећи се својим интересима и поручио да Србија није ничија продужена рука.

Дачић је на новогодишњем пријему за дипломате у Министарству спољних послова рекао да је веома увредљиво када његове колеге из утицајних земаља кажу да је Србија нечија продужена рука.

Он је подсетио да је Србија стара европска држава чији је народ жртвовао своје животе за заједничке цивилизацијске циљеве, додајући да о томе сведочи то када је Србија успоставила дипломатске односе са бројним земљама.

"Чија смо ми то продужена рука били када смо 27. марта 1941. године одбили приступање Хитлеровом тројном пакту или 1948. када смо рекли Стаљину 'не'", упитао је Дачић.

Он је упитао чија је то Приштина продужена рука када јој је дозвољено да после 11 година не спроводи Бриселски споразум чији је гарант ЕУ.

"Ја сам министар спољних послова у два наврата осам година и не знам да ли ћу ту остати. Можда се видимо последњи пут у овом својству, али желим да запамтите да Србија није ничија продужена рука већ рука српског народа и Србије. Та рука неће потписати ништа што је на штету Србије истовремено се борећи за мир и поштовање принципа међународног права", истакао је Дачић.

Он је рекао да Србија неће признати једнострано проглашену независност тзв. Косова нити ће дозволити да "Косово" постане члан УН.

Дачић је поручио да Србија спроводи самосталну и независну политику уз очување државних интереса и поштовање принципа међународног права.

"Управо је доследна примена ових принципа око којих смо сви сагласни кључни гарант глобалног мира и сигурности. Зато Србија неће одустати од залагања за универзално важење темељних принципа понашања Уједињених нација без обзира на то што и сами још увек трпимо последице њихове селективне примене", рекао је шеф српске дипломатије.

Дачић је захвалио свима који подржавају напоре Србије за очување територијалног интегритета што, како каже, остаје најважнији приоритет на којем ће се предано радити и у 2024.

"Питање КиМ је за нас питање од највишег државног значаја. Нажалост, ситуација у нашој јужној покрајини је изузетно тешка и сложена. Срби на КиМ живе у перманентом стању опасности, напетости и неизвесности, ускраћени за основна људска права и у континуираном страху за сопствени живот. Поред чињенице да повратак на Косово и Метохију још увек није омогућен за преко 200.000 интерно расељених лица, додатно забрињава податак да је, само у протеклих годину дана, чак 13 одсто одсто Срба напустило нашу покрајину и то због континуираног терора и притисака које Приштина врши над српским становништвом", рекао је Дачић.

Он је истакао и да Србија остаје конструктиван фактор у дијалогу, упркос чињеници да Приштина, већ дуже од деценију, упорно одбија да испуни своје давно преузете обавезе.

Дачић је поновио и да је пуноправно чланство у Европској унији стратешко опредељење и приоритет спољне политике Републике Србије, додајући да ће се због тога наставити са реформама.

"Морам да истакнем да нисмо задовољни што процес европских интеграција Србије толико дуго траје јер не постоји ниједан објективан разлог за његово одлагање. Док се поједини у Европској унији питају да ли би нове државе чланице допринеле Унији, ми се питамо колико процес интеграција има смисла ако он не зависи од претходно дефинисаних критеријума, већ се константно постављају нови услови", рекао је Дачић.

Зато се искрено надам да ће у овој 2024. години бити препознати, али и на адекватан начин вредновани бројни резултати које смо остварили у протеклом периоду. Републици Србији, али и западном Балкану је одавно место у Европској унији, истакао је Дачић.

Пријему у Министарству спољних послова присуствовали су амбасадори бројних земаља у Србији, међу којима и амбасадори САД, Русије, Белгије, Чешке, Француске, Италије, као и шеф Делегације ЕУ у Србији.