Србија и Балкан
НАТО и продаја оружја тзв. Косову: Не радимо то ми, него Американци
Алијанса нема везе са најављеном продајом антитенковских ракета "џавелин" тзв. Косову, то чини друга држава која има на то право, рекао је шеф НАТО канцеларије за везу у Београду генерал Ђампјеро Романо
НАТО нема никакве везе са продајом оружја тзв. Косову и не подржава тзв. Косовске безбедносне снаге (КБС), изјавио је шеф НАТО канцеларије за везу у Београду генерал Ђампјеро Романо.
Романо је одговарајући на питање новинара о томе како и на који начин тзв. Косово може да се наоружава, с обзиром на то да нема своју војску, али и то да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг пре само два месеца у Београду изјавио да НАТО не подржава тзв. КБС и њихову транзицију у војску, подвукао да подржава став Столтенберга.
Он је навео да алијанса нема везе са најављеном продајом антитенковских ракета "џавелин" од стране Сједињених Америчких Држава тзв. Косову.
"То не чини НАТО, већ друга држава, која има на то право", рекао је Романо након јавне дебате на тему концепта војне неутралности и односа Србије и НАТО-а.
Он је додао и да би са друге стране требало истаћи и то да се КФОР на територији Косова и Метохије држи свог мандата, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и да задржава непристрасно деловање.
Претходно, он је говорећи на јавној дебати "Концепт војне неутралности и односи Србије са НАТО" нагласио да партнерство Србије и НАТО напредује из године у годину и да су Србија и алијанса ближи него што изгледа на први поглед.
"Србија је наш важан партнер, јер она не само да подржава наше циљеве, већ је и наш пријатељ, који ради са нама на промоцији безбедности и стабилности у различитим балканским и атлантским областима. Србија сарађује са Атлантиком на различитим нивоима: у политичким, војном и научним доменима", рекао је Романо.
Државни секретар министарства одбране Немања Старовић изјавио је да је војна неутралност Србије заснована на одлуци Народне скупштине да у децембру 2007. године усвоји Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије.
"Опредељење за војну неутралност је политичка одлука која изражава став да земља није заинтересована за приступање постојећим војним савезима, али и да ће наставити да развија спољно-политичке односе", рекао је Старовић.
Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид подсетила је да је њена земља примењивала концепт неутралности око две стотине година, али да су промењене околности утицале на заокрет и захтев НАТО-у за прикључењем.
"На Србији је да одлучи да ли је неутралност за њу одржива, да ли жели да остане неутрална или не. Ми можемо да понудимо наше искуство које се убрзано мењало у протекле две године, од почетка рата у Украјини. Сматрамо да је реч о претњи читавом европском континенту, а и шире. Ниједна земља није поштеђена безбедносних претњи и претњи по слободу и привреду. Ниједна земља није острво", истакла је Бен Давид.
Амбасадор Финске у Србији Никлас Линдквист је изјавио да је у његовој земљи подршка чланству у алијанси порасла након почетка сукоба у Украјини.
Како је рекао, пре тих догађаја циљ Финске био је да се држи подаље од оба блока, али је по уласку у Европску унију то постало донекле невалидно.
Амбасадор Аустрије у Србији Кристијан Ебнер рекао је да Аустрија, као војно неутрална земља, поступа у духу солидарности са Европском унијом и да је њена неутралност војна, али не и политичка и идеолошка, па стога не може ћутати на кршење људских права.
