У Скеланима на Дрини, данас je обележена 31. годишњица великог страдања Срба из овог дела Подриња, сећање на 16. јануар 1993. када су муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Oрића, у овом и суседним селима убиле 69 мештана, а више од 160 раниле. У Скеланима, крај споменика који подсећа на велику трагедију српског народа у овом делу Подриња служен је парастос, припаљене су свеће и положено цвеће страдалим мештанима.
Тог крвавог 16. јануара пре 31 годину заробљено је и 30 мештана, одведени су пут Сребренице, њих половина није преживела пакао сребреничких логора, четворо мештана и даље се воде као нестали.
Више хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напали су 16. јануара 1993. српска села на левој обали Дрине, убијајући, пљачкајући све што су стигли. Две трећина страдалих били су цивили, убијено је и петоро деце.
Месецима пре напада на Скелане, муслиманске снаге из Сребренице нападале су околна српска села у овој и братуначкој општини. Почињени су бројни, страховити злочини, стотине људи су побијени, више стотина протераних из својих кућа привремени смештај нашли су управо у Скеланима и околним засеоцима који су били под контролом српских села. Само девет дана пре напада на Скелане, на православни Божић 1993. године, под командом Насера Орића нападнута је Кравица када је убијено 49 мештана.
Напад на Секалне почео је у зору када је село опкољено, остао је једино излаз према реци и мосту на Дрини, који је, међутим, био под ватром муслиманских снага. Неки од мештана покушали су да нађу спас бежећи преко ледене реке у чамцима, и ти прелази били су под снајперском и митраљеском ватром.
На мосту су тог дана снајперским хицима убијени петогодишњи Александар Димитријевић и његов брат Радислав (11) док су са мајком Милицом покушавали да преко моста побегну у Србију. На мосту је убијена и Гордана Секулић на очиглед двојице синова који су срећом преживели.
Неки од мештана, нарочито они старији који су се теже кретали, убијени су у својим кућама, некима су одсечене главе, други су мучени, преклани...
Старицу Даринку Митровић, Орићеви војници су масакрирали у њеној кући, на беживотном телу несрећне жене један од нападача оставио је писмо Даринкином сину и ћерки у коме се похвалио својим злочином. Непокретна старица Радосава Ковачевић (78) убијена је са више од 20 удараца секиром, несрећна Рода Неђић која је имала 43 године, пре него што је убијена сатима је силована.
У својим кућама су мучени па масакрирани супружници Богдан (66) и Добрина Живановић (70), затим Анђелко Павловић (79) и Видосава Трифуновић (78) а од задобијених повреда у болници је преминула и Миленка Стевановић, стара 53 године. Истог дана у нападу на Скелане убијени су и Анђа Јањић (66), Филип Живановић (63), Стојан Живановић (69), Саво Максимовић, Илија Милановић (71), Радо Ристић (73), Душанка Милановић (73), Миленко Тодоровић (66), Никола Живановић (71), Радинка Митровић (47), Мирко Ракић (68), Рада Kовачевић (78), Илинка Благојевић (79)...
Цветко Ристић из Кушића, који је имао само 14 година, остао је тог 16. јануара без читаве породице: убијени су му отац Новак (42), мајка Иванка (42), сестра Митра (19), а брат Мићо (16) тог јутра нестао је да му ни дан данас нема костију ни гроба.
Цветко који данас у Кушићима, у кући својих родитеља коју је обновио, гаји двојицу синова, нерадо прича о том дану, о својим живим ранама.
"Као да је све јуче било. Једна година, један дан или 30 година, све је исто, сећања долазе, враћају се... И сањам моје родитеље, сањам Митру и Мића, оне дане срећног детињства када смо сви били заједно", каже Цветко.
Док је крвави пир од Скелана до Кушића, уз Дрину и низ Дрину трајао, док су горела села изнад реке, Цветко се са групом људи из села обрео у Језеру. Три дана сами, преплашени, помирени са судбином, у обручу злочинаца.
Звоне још у Цветковим ушима и никад неће престати крици и јауци мученика који су вапили за смрћу по подрумима својих кућа, по двориштима и баштама, по потоцима испод села и вриска џелата опијених крвљу...
На данашњи дан пре 31 годину муслиманске снаге спалиле су српска села у сребреничкој општини – Клековићи, Божићи, Влажијевићи, Ћосићи, Костоломци, Колари, Зечевићи, Кушићи, Малташи, Стубловићи, Араповићи, Стајшићи, Бујаковићи, Лијешће...
После напада и заузимања села, уследила је пљачка све покретне имовине у којој су учествовале стотине цивила из Сребренице, више од 500 кућа је порушено, оскрнављене су две цркве, четири гробља...
За тешке злочине у Скеланима и околини до данас нико није одговарао.