Српска култура не треба да цепа друштво и прави неспоразуме, тако да појединац изгуби оријентир у простору и времену, изјавио је патријарх Порфирије и додао да Закон о родној равноправности има потенцијал да то чини.
Патријарх је на научном скупу под називом "Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности", оценио да овај закон има потенцијал да појединца, људску личност, дели изнутра диктирајући, како је истакао, под претњом санкцијама, људима потпуно несвојствен начин мишљења и општења које произилази из таквог мишљења.
"Српска култура није подељена и слободно се развија, али не треба и не сме, као начин живота, да цепа друштво. Оцена је многих да Закон о родној равноправности баш то чини, на потпуно вештачки, неприродан начин, супротан историјском искуству начина живота, па и савременим стремљењима нашег друштва", истакао је Порфирије.
Према његовој оцени, на тај начин ствара се могућност да млади нараштаји, форсираним притиском и манипулацијама, оним што се зове "испирање мозга", престану да буду оно што су Божјом вољом постали, оно што су по својој природи.
Патријарх је истакао да су се окупљени на данашњем скупу састали да би разговарали о закону, преиспитали себе, своје животне ставове, а напослетку и да се превазиђу антагонизми којих, како каже, има и превише.
Председник Матице српске Драган Станић рекао је да се противи казненим мерама које предвиђа Закон о родној равноправности, наводећи да је у питању насиље једне групације људи са извесним идеолошким опредељењем.
"Закон није у целини неприхватљив. Тај закон треба изменити тако да онај рационални садржај, онај основни смисао који постоји, који има свога оправдања, буде сачуван, када ово што је неприхватљиво буде одбачено", изјавио је Станић.
Према његовим речима, српски народ има довољно капацитета и установа да у доба глобализацијских искушења сачува оно што је неопходно сачувати.
Председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ Срето Танасић поручио је да српски језик није дискриминаторан према било којим особама, па ни према особама женског пола.
"Када је реч о такозваном родно осетљивом језику, већ је изнета стручна оцена да српски језик има стваралачке механизме за стварање нових речи, па и фемининатива, у складу с потребама. Такође, насилна феминизација имала би шкодљиве последице. У смерницама Уједињених нација за равноправну употребу енглеског језика каже се да се такав језик може применити, али да се са тим не претера. А ми баш претерасмо", оценио је Танасић.
Председник Савета за српски језик Александар Милановић подсетио је да је савет основан са задатком да, прво, прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спроводи мере ради заштите и очувања ћириличног писма као матичног писма, и друго, да даје препоруке, предлоге и стручна мишљења за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу.
"На последњој седници Савета, одржаној крајем децембра 2023. године, чланови су на основу дуге дискусије усвојили закључак да ће у 2024. години Влади Републике Србије бити упућене препоруке из нашег домена да се преиспитају и укину све лингвистичке норме у Закону о родној равноправности", рекао је Милановић.