Амерички амбасадор у Србији, Кристофер Хил је 11. јануара током састанка са председником Србије Александром Вучићем, изјавио да су САД прихватиле захтев Приштине везан за испоруку противоклопних ракетних система ФГМ-148 "џавелин".
Уколико Конгрес САД усвоји одлуку о испоруци, тзв. "Косовске безбедносне снаге" добиће око 20 лансера и 246 ракета, који ће служити као "средство одвраћања" за оклопно-механизоване јединице Војске Србије. Интересантно је да се о "џавелинима" као потенцијалном наоружању Приштине, прича у тренутку када се Оружане снаге Републике Србије са правом могу окарактерисати као "тенковска (веле)сила Балкана".
Међутим, ово није први пут да САД, а самим тим и НАТО, имају проблем са српским оклопом, будући да су уз помоћ својих политичара и генерала, конкретно Драгана Шутановца и Здравка Поноша већ радили на уништавању српских тенкова.
Тако је, за време Шутановца и Поноша, према извештају Министарства одбране Републике Србије, уништено, продато и исечено око 552 средстава ратне технике, међу којима и 200 комада тенкова Т-55 наслеђених од Војске Југославије. Део њих је продат земљама Африке и Азије.
Уредник ТВ Фронт, Андреј Млакар је, поводом овог питања, за РТ Балкан изјавио: "У Србији је након уништавања и продаје тенкова земљама попут Уганде, Камбоџе, Јемена и Пакистана, остало око 250 комада Т-55. Од тога се 110 налази у стратешкој резерви Војске Србије и у питању су примерци произведени почетком осамдесетих година. Већина преосталих возила изван резерве је у катастрофалном стању, па ће и она највероватније бити уништена и исечена".
"Део ових возила, њих двадесетак, налази се на полигону Пасуљанске ливаде где служе као 'противнички оклопњаци' приликом вежбовних активности и обуке", додаје наш саговорник.
На питање да ли је у плану било каква модернизација или конверзија преосталих тенкова Т-55 у тешке транспортере или оклопна возила за инжењерију, уредник ТВ Фронт оцењује:
"Постојао је план за модернизацију, међутим није дефинисан јасан циљ шта се тиме хтело постићи, а на крају је процес обустављен због грешака у софтверу балистичког рачунара. У једном периоду се појавила и идеја претварања ових тенкова у оклопно инжењерско возило ВИУ-55 "муња", међутим и од тога се одустало".
Главни разлог за овакав исход је то што се ради о "неперспективним возилима, која више нису корисна да би се користила као тенкови, те нема смисла трошити средства на њихову модернизацију поред много способнијих платформи у употреби Војске Србије, попут М-84 и Т-72МС", додаје Млакар.
Према мишљењу нашег саговорника, Т-55 се на савременом бојном пољу може користити као самоходно артиљеријско средство због топа са олученом цеви у калибру 100 мм, или као даљински управљана беспосадна платформа напуњена експлозивом за јуришање на непријатељске положаје, што је забележено у СВО.
Додатни проблем, сматра Млакар јесте и недостатак обучених посада за управљање Т-55, јер се тенкисти Војске Србије данас обучавају на домаћим тенковима М-84 и руским Т-72МС.
Стога нема сумње да би у случају потенцијалног сукоба, главна мета америчких "џавелина" били управо ови савременији тенкови, са знатно бољим нивоом заштите, моћнијим топом и модерним системом управљања ватром.
Са тим мишљењем се слаже и наш саговорник, који додаје и да је у току модернизација домаћих М-84 на стандард М-84АС2:
"Није познат тачан број модернизованих тенкова, али је према проценама до краја 2023. године требало да буде модернизовано између 100 и 150 возила".
Иако су "џавелини" способни за уништавање и најсавременијих тенкова у оперативној употреби наше војске, треба нагласити да ефикасност готово сваког система наоружања углавном зависи од начина употребе. Додатно тенкови никада не би требало да у напад иду самостално, већ им је неопходно обезбедити подршку - копнену у виду пешадије, других борбених возила и артиљерије, и ваздушну у виду дронова.
Тако би на пример оператери лутајуће муниције, попут руског "лансета" или домаће "осице" били задужени да самостално или уз помоћ извиђачких летелица уоче положаје непријатељских противоклопних тимова, а затим изврше дејство по њима и обезбеде сигуран пролаз тенковима.
Због свега наведеног, наоружавање тзв. "КБС" америчким "џавелинима" не представља проблем само по себи, поготово јер Војска Србије има огромну предност у свим осталим аспектима - од артиљерије до беспилотних летелица.