Закон о родној равноправности за Српску православну цркву је неприхватљив, сматра протејереј-ставрофор др Велибор Џомић.
Његов став проистиче из чињенице да такав закон дубоко задире у учење СПЦ, због чега се саговорник Танјуга отворено противи наметању родно сензитивног језика.
"С друге стране, српски језик и ћириличко писмо су званични језик и писмо СПЦ. То је језик који је кодификован кроз граматику српског језика, речник српског језика и правопис српског језика. То је оно што важи у овој држави. Како ће ко да живи, да се изражава и мисли о себи, то је његово право, али не на овакав начин да се намеће обавеза читавом друштву", рекао је он.
Говорећи о поделама у јавности око Закона о родној равноправности, Џомић је рекао да је јавност била игнорисана приликом припреме и доношења тог закона, јер није спроведена јавна расправа на најширем плану, као ни друштвени дијалог.
"Дошли смо у апсурдну ситуацију да се о једној важној теми расправља после доношења закона, а не пре. Све је требало уложити да се отвори дијалог, да се укључе релевантне институције као што је Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска, то су кључне институције које се тичу језика. У делу јавности извршена је замена теза да је ово борба против права жена. То су наше мајке, сестре, кћерке, наше боље половине", изјавио је он.
Према његовим речима, цркви се подметала теза да се бори против права и видљивости жена што, како је рекао, није тема јер сви грађани стоје на истој линији.
С друге стране, додаје Џомић, проблем је што је након Истанбулске конвенције у српски правни поредак ушао појам рода, у законском смислу потпуно супротан значењу појма род у српском језику и његовој култури.
"Род је биолошка категорија, везан је увек за рађање, род је и граматичка категорија, а овде је род друштвени конструкт који се формира како год коме падне на памет. Намеће се обавеза свим органима, локалним самоуправама, локалним институцијама, медијима да ви то морате по дифолту да пратите на тај начин, игноришући оно што јесте стандардизовани, кодификовани српски језик. Може свако да говори како хоће, али нема право једна агресивна групица да намеће то као обавезу под претњом двомилионских казни", навео је он.
Џомић напомиње да је Законом прописано да ће родно сензитиван језик морати да се користи и у уџбеницима за основне и средње школе, што је, сматра он, лоше јер децу не треба пустити, већ да их треба образовати и васпитавати.
"Ми смо били приморани да учимо азбуку, граматику, математику, биологију. Да смо се ми питали у тим годинама, можда бисмо више играли кликере, фудбал, баскет, али то је нама била обавеза. То је брига друштва за наше потомство, за нашу децу и зато децу и систем вредности који краси овај народ немојте дирати", нагласио је он.