Северна Митровица дан после бесане ноћи: Овде се спава с једним отвореним оком

Речи старије Митровчанке изговорене јутрос на главном шеталишту, коју стотину метара од чувеног моста на Ибру, звуче више као вапај него као констатација, питање или протест.

"Људи, што нас једном не оставе на миру? Ово је наше! Ми само желимо да мирно живимо, своји на своме, да нас нико не дира..."

Иза народа у Северној Митровици је још једна непроспавана ноћ каквих је овде више него што се може издржати и отрпети у последњих двадесет и три године.

"Тешко да је неко овде ноћас нормално спавао. У полусну сам био читаве ноћи, узмем телефон, отворим интернет да видим шта кажу вести, а све ослушкујем хоће ли кренути сирене за узбуну. И да је тако само једна ноћ, него, мало–мало па је овако, једна криза за другом. И, кад сам видео да је Курти одложио кажњавање, нисам могао да верујем", речи су Митровчанина који је пре двадесетак дана напустио посао у једној косовској институцији.

Јутро у Митровици на каква су овде људи навикли. Патроле ЕУЛЕКС-а у џиповима, на мосту испод главног шеталишта дежурају карабињери. Са Јариња стижу вести да на прелазу нема гужве, ни према централној Србији ни према "Косову", да специјалци Росу дежурају на пункту километар од прелаза према Лешку. Редовно стање је и на Брњаку, а у самој Северној Митровици јутарња гужва, много возила на улицама.

Раде Цвејић, пензионер из Вучитрна, са колегом је ишао до моста, доле су се уверили да је стање непромењено. Дежирају Италијани.

Радету већ двестота криза, Бог сам зна колико их је преживео на Косову.

"Деда Солунац, отац првоборац, ја сам овде рођен, овде живим, овде ми је све што имам, све што волим, била би заиста срамота и да помислим да не останем овде", каже Раде.

Пре пар месеци на гробљу у Вучитрну обновио је порушене споменика својим родитељима.

"Никуда не планирам одавде. Ово је моја земља. Свима нама који овде живимо, овде су гробови најмилијих. Једноставно, нећу да оставим те гробове ма шта било", каже Раде.

Пијаца која је на главној улици, мало изнад споменика кнезу Лазару, јутрос је била пуна народа. Али промет је слаб. Аранђеловдан је прошао, иде божићни пост, и народ нема пара.

"Ову кризу прегурасмо, али на кратко. Ето нам нове кризе већ сутра увече, у четвртак ујутру. Па онда око избора 18. децембра на које ми Срби нећемо, и све тако. Ко је тај ко може да каже шта ће бити у четвртак ујутру, хоће ли Курти почети да пише казне, хоће ли поново сирене, барикаде", каже један од Митровчана на пијаци док маше празном торбом.

И други с којима је извештач РТ Балкан јутрос разговарао стрепе шта ће бити у наредна два дана, колико је Курти продужио рок до почетка кажњавања возача са српским таблицама. Сигурни су, кажу, да ће притисак на Србију у ова два дана бити страховит.

"Некако ми се чини да много попуштамо. Ево, сад више нема нових регистрација на КМ таблице ни обнове старих регистрација, шта ће људи којима истекне регистрација? Гледано одавде, неке одлуке нису баш најбоље", каже Мирослав Лакетић из Митровице.

"На кризу се, на сталну нестабилност, бриге, овде навикло, огуглало", каже Мирослав.

"А живот пролази. Ево, већ двадесет и кусур година кризе. Најгоре је што немамо јак приватни сектор, што нема фабрика, што нема посла да се млади запошљавају, то је проблем. Порука младих одавде  је јасна – они не желе да живе у независној републици `Косово`. Добро је што имамо универзитет, школе, да се то затвори, млади би кренули одавде, била би катастрофа", говори.

Двоје људи, брачни пар, јуче ујтру су прешли преко моста на Ибру, па шеталиштем узбрдо ка споменику кнезу Лазару. Кажу да су из Косова Поља.

Причају о страху о неизвесности, о томе како су се осећали синоћ када је све упућивало да током ноћи може бити инцидената, немира.

"Лако је рећи – огуглали смо, навикли се, а није све баш тако. Кад човек мало дубље размисли, а мислећа смо бића, није лако јер ко се не плаши за своје најмилије, децу, унучад", пита мушарац.

"Прошла још једна олуја", чује се глас једног из народа.

У центру Митровице годинама већ стоји графит: "Јер одавде нема назад".

"Кад ми је тешко, кад посустанем, дођем овде, прочитам ту поруку. Да се подсетим, да не заборавим", каже један од Митровчана.