Свету нису потребне поделе: Зашто је важан Покрет несврстаних

Најзначајнија одлика Покрета несврстаних је то што је ова организација против блоковског сврставања и дисциплиновања било које врсте у међународним односима, каже некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић

Покрет несврстаних настао је пре више од шест деценија, а управо у Београду, главном граду тадашње СФРЈ окупили су се званичници 25 земаља на првој конференцији Покрета.

Србија у овој организацији данас има статус посматрача, али, како за РТ Балкан наводи некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, њен утицај у Покрету несврстаних је далеко већи.

"Мислим да је интересовање Србије за Покрет несврстаних сасвим на месту и логично, јер она у овом покрету има веће могућности за заштиту својих националних и државних интереса на међународном плану, а пре свега боље резултате у одбрани суверенитета и територијалног интегритета. Посебно је значајно питање решавања статуса Косова и Метохије, јер Покрет несврстаних земаља чини више него двотрећинску већину у Уједињеним нацијама, у чијој је надлежности и питање КиМ", објашњава Јовановић.

Према његовим речима Србија је баштиник врло плодне сарадње (економске, научно-техничке, културне...) у бившој Југославији, која је једна од најзаслужнијих земаља за формирање Покрета несврстаних.

"Србија природно тежи томе да то позитивно искуство, укључујући и оно у сфери економије, у савременим условима искористи за заштиту, не само суверенитета и територијалног интегритета, већ и за социјални и економско-технолошки развој", додаје наш саговорник.

Јовановић напомиње да је формално Србија посматрач у овом покрету, али да је, по односу, сарадњи и степену узајамног поштовања и разумевања са земљама чланицама, много више од тога.

Управо зато, истиче, није ни чудно да је највећи број земаља које подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије, поштовање међународног права, посебно Резолуције Савета безбедности УН 1244, управо у Покрету несврстаних земаља.

"Чланице покрета су земље које имају различит ниво развијености и утицаја, али и различите културе и религије. Све оне Србију виде као партнера од великог поштовања, угледа и поверења. Зато кажем да је Србија само формално посматрач, али у најмању руку има статус између посматрача и пуноправог члана", објашњава Јовановић.

Поделе воде ка хегемонији 

Он наводи да је најзначајнија одлика Покрета несврстаних то што је ова организација против блоковског сврставања и дисциплиновања било које врсте у међународним односима.

Наш саговорник истиче да је то данас посебно важно, јер поред НАТО-а, западни центри моћи покушавају да створе и "неку демократску алијансу, која је наводно супротан пол од неких наводно ауторитарних режима".

"Такве тенденције сврставања у ствари су тенденције из прошлости и превазиђене су, јер су рођене у време Хладног рата и постојања блокова чији су геополитички циљеви међусобно били супротстављени", додаје Јовановић.

Он напомиње да су свету данас најмање потребне поделе и сврставање, јер то "не води демократизацији међународних односа, већ хегемонији и израз су хегемонистичких циљева који коче напредак човечанства".

"Покрет несврстаних је значајан као снага која води демократизацији међународних односа, пре свега кроз међународне форуме. Он, такође, нуди латералне активности, и то највише у оквиру система Уједињених нација, организацији у којој несврстани чине две трећине чланства", истиче Јовановић.

Он подсећа да је овај покрет важан и због тога што се бори за бржи развој мање развијеног дела планете, против остатака колонијализма и покушаја да се колонијализам замени суптилнијим методама експлоатације, као што је неоколонијализам.

Јовановић напомиње да је неоколонијализам "рак рана савременог света", јер није видљив као колонијализам, али је много жилавији и борба са њим је тежа.

"Покрет несврстаних је потребан и као антипод настојањима центара моћи да униформишу унутрашњи развој свих земаља на свету, и подреде интересима најбогатије мањине. Покрет несврстаних је једна снага која, у условима нових подела и конфронтација и претњи миру, треба да одржи интензитет активности за демократизацију међународних односа и поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН и других универзалних међународних правних и политичких докумената", додаје наш саговорник.

Синергија са БРИКС-ом

Он оцењује да је данас тренутак да се размисли о томе да се оствари синергија између Покрета несврстаних и организације БРИКС.

"БРИКС представља израз настојања земаља водеће економске и развојне моћи да обезбеде нови светски поредак који ће бити заснован на сувереној равноправности земаља. Циљеви БРИКС-а је и коегзистенција земаља са различитим друштвеним уређењима на основама сарадње у којој сви добијају - у којој неће бити простора за експлоатацију већине од стране богате, војно моћне мањине", наводи Јовановић.

Он даље истиче да би пажња нових снага на глобалној сцени требало да буде усмерена на координацију активности БРИКС-а и Несврстаних.

"То је комплекс односа који захтева промишљање и сналажење, како би се у што краћем року обезбедио нови светски поредак заснован на принципу равноправности и поштовању универзалних принципа међународних односа, а не на хијерархији и на доминацији", закључује Јовановић.