Бриселски план за Србе на КиМ: Мање од један одсто, потом на реду цркве и манастири
Изјава Небојше Човића, некадашњег шефа Координационог центра за КиМ и доброг познаваоца косовских прилика, да се "по бриселским кулоарима увелико прича да је пројекат везан за простор КиМ такав да тамо Срба буде мање од један одсто", што се Срба на Косову тиче – свакодневно, годинама већ, добије по неку потврду.
Најновија је стигла прекјуче, најавом Централне банке тзв. Косова да ће од 1. фебруара на КиМ бити укинути динари као средство плаћања, а евро постати једино законито платежно средство.
"Ако живите овако као ми овде, без наде, без будућности, под сталним притисцима, па шта би друго могaо да буде план и пројекат него да нас овде нема", питају Срби са КиМ.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је данас да покушај укидања платног промета у динарима за циљ има егзодус српског народа и да – "када хоћете да укинете плате и пензије, стипендије, материјална примања, јасно је да желите да се обрачунате са српским народом".
"У оквиру овогодишњих састанака у Давосу, организовани су и разговори о КиМ. Колективном Западу пуна су уста приче о стабилизацији и нормализацији док се све чини да ситуација буде што нестабилнија и ненормалнија. У том смислу имате и најновију одлуку Вашингтона о продаји војне опреме Косову. САД том одлуком директно подржавају и репресију и апартхерд и завршетак етничког чишћења Срба са простора КиМ. Све ово у складу је са планом Приштине о коме се прича у бриселским кулоарима да у покрајини сме да остане највише један посто Срба. Кад на све додате ово што се спрема за 1. фебруар везано за платни промет онда имате комплетну слику спровођења тог пројекта, свођења Срба на мање од један посто", каже за РТ Балкан Небојша Човић.
"А, кад нема Срба на Косову", наставља наш саговорник, "онда ће се лакше обрачунати и са СПЦ, и са нашом културном и верском баштином", онда ћете имати узвратно питање – "Зашто вас то интересује кад Срба и нема на КиМ?",
Наводећи "Рачак, делатност ЦИА-е и злочинца Вокера у том случају, Маркале један и два, Улицу Васе Мискина", Човић каже да су то све примери како се систематски, од 1998-1999. врши притисак на Србе, па и на самом КиМ у циљу спровођења програма етничког чишћења тог простора".
"Сведоци смо да тај план сада покушавају да приведу крају, и притисци ће бити све већи и мислим да наша страна нема више никаквог простора за било какво попуштање", каже Човић и додаје да је сада јако тешко, компликовано, шта предложити, саветовати Србима на Косову, шта да чине.
"Мислим да Србија мора бити јако опрезна и концентрисана, из дана у дан овде се све могућности отварају и све опасности појављују", каже Човић.
Од прошле године иселило се више од 11 посто Срба
Из врха власти Републике Србије, прошле године више пута је поновљен податак да се од доласка Аљбина Куртија на власт са КиМ иселило више од 11 посто Срба.
Наши саговорници, Срби са КиМ кажу да је та бројка вероватно и већа, јер су одласци са Косова углавном тихи, о томе се не говори, породице не најављују да ће се иселити. Просто, на КиМ је и голим оком видљиво да безмало сваког дана неко оде, само ујутру освану закључана врата куће или стана.
"Ако су под прозорима наших кућа свакодневно људи са дугим цевима, ако нас хапсе и затварају без основа, отимају имовину, ако смо стално изложени најавама нових хапшења, некаквим списковима за затварање Срба, ако нам руше гробља и отимају цркве, ако се сад још деси укидање динара, шта је природније него да људи интензивно почну да размишљају о одласку. Још једна генерација одрасла је уз барикаде, сирене, сталне кризе, свима је овде пуна капа свега, 'пуцају' и најтврђи и најупорнији... Ми добро видимо шта је циљ Приштине и Куртија, управо ово што се дешава, али, све је теже супротставити се", понављају ових дана Срби са севера КиМ, који је, како све гласније причају, у последњих годину дана претворен у само још једну енклаву на Косову.
Скоро упола мање српске деце у КиМ
Миодраг Маринковић, из НВО Центар за афирмативне друштвене акције из Северне Митровице, за РТ Балкан износи процену да је од 2012. до 2022. Косово напустило и до 40 посто српске заједнице.
"Годинама сведочимо тихом одласку Срба са Косова. Проблем је што Срби нису учествовали на пописима па је истински тешко добити праве податке. Оно што смо ми покушали да урадимо јесте да упоредимо податке о броју уписаних ђака јер је то добар показатељ и виталности заједнице а постоје и математички модели који са пристојном тачношћу показују број становника. Узели смо архиве Министарства образовања Србије и утврдили да је према тим подацима 2012. на КиМ било око 25.600 деце уписане у средње и основне школе. Ту годину смо узели због тога што је тада дошло до смене власти у Србији, и друго, те године, односно 2013. почео је Бриселски дијалог. Десет година касније, 2021. на 2022. годину, исти извор каже да је тада на КиМ уписано око 15.200 ђака. Наравно, Срби су одлазили и пре тога. 1999. године отишло је 250.000 Срба са Косова. После тога није било никаквих напора владе тзв. Косова да обезбеди повратак српској заједници", каже Маринковић.
Ти подаци, наставља Маринковић, даље претпостављају да су са децом са Косова отишли и родитељи, да су отишле породице.
"Ваља имати у виду да највећи број људи одлази у потрази за високим образовање, значи после завршене средње школе. Применом неких математичких модела, упоређивањем удела који број ђака средњих и основних школа има у укупном броју становника, ми смо дошли до процене да је између 40.000 и 45.000 Срба напустило Косово од 2012. до 2021. године. За 2023. годину исти извор је изашао са податком да је још 1.000 деце мање уписано. Значи, ми смо за тих десет година изгубили 40 процената заједнице од како је почело да се разговара и примењује Бриселски процес", каже Маринковић.
Наш саговорник није желео да су упушта у процену броја Срба који данас живе на КиМ.
"Не желим да дам никоме за право да насумично смањује број косовских Срба. Друго, када се говори о Србима и попису, мора се имати у виду чињеница да је одавде протерано 250.000 људи и да се они морају водити као становници КиМ. Оно што је извесно јесте да нас је мање него те 2012. и постоји континуирани тренд одласка пре свега младих људи и посебно из енклава јужно од Ибра", каже Маринковић.
Додаје да постоји више разлога за одласке Срба.
"Један је перманентни етнички конфликт још од 1999, људима је угрожена безбедност, слобода кретања, имовина... Други разлог су шансе за бољим животом. Срби живе у малим срединама где нема много шанси за младе људе. У првом случају велика је одговорност на Приштини, у другом на Београду. Јер је Београд успоставио систем заснован на привилегијама, у коме нема места за оне који нису партијски лојални. Таквом политиком један број људи остаје без шанси и одлучују да оду. Трећи фактор је ерозија образовања на Косову. Све већи број младих људи одлази да би добили добро образовање и то је сада постала социјална норма. Губимо тако много људи“, каже Маринковић.
Он објашњава да су у овој НВО у једном случају за истраживање узели одељење ПМ Гимназије које је завршило школу 2020. у Северној Митровици, и да је из тог одељења од 21 ђака, годину касније остало на Косову само четворо, а остали су отишли да наставе школовање у централној Србији, иностранству.
