Лепоте словеначких штрајкова: Због све празније државне касе штрајкују лекари, судије и тужиоци

Лоше стање последица је лоше опште ситуације у Европској унији – нарочито у Немачкој. На јужној страни Алпа од 1991. наовамо влада изрека да "када Немачка (привреда) кине, Словенија добије запаљење плућа", с обзиром колико је словеначка привреда тесно повезана и у зависности од немачке. Према рачуници немачког института ИФО, Словенија је због санкција које је заједно са ЕУ увела Русији до сада изгубила најмање 6,5 милијарди евра. Тај губитак се одразио и на државни буџет, а последично и на рад јавних служби.

Словеначка влада која је пре само две године, после одрицања од јефтиног руског гаса, широкогрудо делила помоћ и субвенције уз смањене пореске стопе за скупље енергенте увезене из Америке и Африке, сада је од свега тога одустала и истовремено почела да штеди где год је могуће.

Затезање каиша се највише осетило у здравству, што је повећало незадовољство људи због рапидног погоршања јавног здравственог система. Око 140.000 грађана нема лекара па је присиљено да се за сваку тегобу сатима чека на ургенцији, а уз то листе чекања за специјалистичке прегледе и операције све су дуже, доктори беже у приватни сектор или, још радије, у иностранство.

Влада премијера Роберта Голоба потрошила је око 200 милиона евра за пилот програм "смањења редова", али они су постали још дужи, а бираче је посебно шокирало откриће да је лавовски део тих пара отишао у џепове приватника. Кривац је пронађен у министру здравства, који је радио у државној болници а истовремено зарађивао и у приватној амбуланти, и који се, поврх свега, опирао реформама.

Министар је смењен, влада је нагло укинула "допунско здравствено осигурање" од којег су кајмак убирале богате осигуравајуће куће, а онда је увела исти такав намет који је преусмерила у државни буџет, при чему је нови систем смишљен тако да сиромашни за здравство од 1. јануара плаћају више, а богати радикално мање. То је извор новог беса јер грађани плаћају висок "допринос" за здравствену заштиту, а за свој новац добијају све мање. И као да све то није већ превише за осиромашене кућне буџете, за штрајк се одлучио један од најбогатијих слојева друштва – лекари.

Бели мантили незадовољни су платама иако статистика показује да је међу првих 50 на листи најбоље плаћених у држави чак 47 лекара. То су лекари специјалисти и директори здравствених домова који месечно примају од 11.200 до 18 хиљада евра.

Пошто спадају у сектор јавних служби, влада се оглушила о захтеве лекарског цеха, позива их да замрзну штрајк и сачекају на целовито решење са свим другим запосленима, при чему им прети и повећање сада прениских норми, како би се решио проблем пацијената који уопште немају лекара опште праксе, али и проблем редова – па се за неке операције или специјалистичке прегледе чека чак и по више година.

Али, лекари кажу да неће више да чекају, траже решење само за себе. У штрајк упозорења ступили су 15. јануара, а од тада га из дана у дан заоштравају уз тврдњу да хитни захвати који се тичу деце до 18 година, трудница и старијих од 65 година – нису предмет обуставе рада.

Љубљански електронски медији, међутим, јављају алармантне вести: отказују се хируршке интервенције заказане још пре неколико месеци, а за операције већ припремљени пацијенти – послати су кући, без новог термина.

Штрајк лекара не подржавају не само угрожени пацијенти и огорчена јавност, него ни медицинске сестре и други здравствени радници. Са друге стране, лекари су љути, тврде да власт која игнорише споразуме потписане са њиховим синдикатима још пре годину и по дана.

"Када нешто потпишемо, то поштујемо: а власт потпише, па се предомисли и тражи разумевање са наше стране. Не пристајемо, зато појачавамо штрајк!", саопштио је синдикат лекара Фидес.

Како то у пракси изгледа открива пример Опште болнице у Цељу, где је чланица штрајкачког одбора, Леа Школник, упозорила да је више од 860 лекара напустило јавни систем за само годину дана: "Љубљански и мариборски медицински факултет ишколују 300 лекара годишње. Понестаје нас, лекара! У Словенији тренутно фали бар 700. Уколико штрајк не успе, лекара неће ни бити, а ни рањиве групе које сада лечимо упркос штрајку – више неће бити збринуте. Штрајком желимо да очувамо јавни здравствени систем".

Тим апелом, лекарка из Цеља, одазвала се јавности да су лекари похлепни, да уништавају јавно здравство претварајући га у приватно, за оне са дубљим џепом, не марећи за пацијенте. И док словеначко здравство, према њеним речима, "плови на Титанику", Словенију потресају још два штрајка – штрајк судија и штрајк државних тужилаца.

Ситуација у словеначком правосуђу није ништа боља него у здравству. Плате судија, иако нису мале, годинама заостају за платама посланика и врха државне управе. Према доступним подацима једна од највиших судијских плата (исплаћена окружној судији једног од специјализованих одељења) износила је око 5200 евра месечно, бруто и са свим додацима. Месечни доходак најлошије плаћеног окружног судије почетника износио је око 3000 евра бруто, док је судија са 15 година минулог рада зарадио у просеку око 3500 евра… Нето плата најлошије плаћеног судије износила је прошлог месеца 1300 евра. Судије виших судова у просеку примају 4100 евра, врховне судије око 4800, а судије уставног суда око 5700 евра бруто.

Има и аномалија – рекордер је судија запослен у Основном суду у Љубљани који је у октобру примио највише исплаћен доходак међу судским хаљама: 20.819 евра.

Упркос томе, судије се буне јер чак и врховни судија има нижа примања од најлошије плаћеног посланика. Траже драстично повећање од 1200 до 2500 евра бруто, у зависности од радног места. Пошто се влада пре годину дана, упркос обећањима, оглушила о захтеве за повећање плата, словеначке судије су се обратиле Уставном суду Словеније, а тај је влади одредио рок од шест месеци за отклањање диспаритета. Рок је истекао 3. јануара ове године.

Судије су прошле седмице одржале једносатну обуставу рада у име упозорења, да би од понедељка, исто као и лекари, свих 800 словеначких судија ступило у штрајк.

Сва рочишта су отказана изузев нужних, како закон налаже – ако предмету прети застаревање или починиоцу притвор. Јавност и тај штрајк посматра са гађењем јер судије тврде да "не могу да буду независне" ако им се не повисе плате, а уједно је Словенија једна од најгорих земаља Европске уније по броју изгубљених пресуда пред Европским судом за људска права до 2021. године – налази се на другом месту, одмах после Малте.

Многи грађани сматрају да, уз многобројне познате случајеве када су тајкуни и криминалци избегли руку правде док је њиховим жртвама ускраћена "правица", делиоци правде и не заслужују веће плате. Посебно у светлу неразумно дугих судских поступака, који су у Словенији и даље велики проблем.

Занимљиво је да се штрајку судија, којима ће се од 31. јануара па све до испуњења штрајкачких захтева придружити и сви тужиоци, противе и многи адвокати. Бивши судија и министар правде у Пахоровој влади, Алеш Залар, сматра да судије "ходају по танком леду који ће им пући под ногама". Упозорава да је штрајк правосуђа противан улози коју правосудна грана власти има у демократским земљама.

"Ако једна грана власти штрајкује, то значи да штрајкује против демократије, против суверенитета, против чињенице да је власт подељена. То је већ у темељу веома проблематично", истакао је Залар и додао: "Замислите да посланици или влада ступе у штрајк. То би било нечувено. То је противно принципу поделе власти."

Залар је упозорио и да су се у свега неколико земаља судије у прошлости одлучиле за штрајк, а као изузетке навео је Шпанију и Хрватску унутар 27 држава ЕУ.

Слаже се да судије имају право на пристојну плату, али не и на остваривање тог права путем штрајка, што сматра изузетно проблематичним јер се коси са правом грађана на судску заштиту.

"Судије су стручњаци из области права и најбољи познаваоци на који начин правним средствима могу да остваре оно што верују да им припада", наглашава Залар. Зато би судије, као веома моћна стручна група и истовремено функционери, морали да се обрате Уставном суду са иницијативом, захтевом, жалбом, или да поднесу појединачне и колективне тужбе против државе – али не и да штрајкују. Упозорава да би хаос у земљи могао да буде још гори, посебно јер је главни одбор Друштва судија Словеније усвојио и блокаду учешћа судија у свим државним органима и комисијама, на челу са изборним.

Влада се оштро одазвала на ту одлуку јер угрожава изборе за нови сазив Европског парламента почетком јуна. Одбијање судија да учествују у одржавању избора, као најосновнијем облику непосредне демократије, власт сматра "потпуно неприхватљивом".

Уз све то, судије траже оставку не само министарке правосуђа и премијера, него и целе словеначке владе. Стручна јавност такав потез није добро прихватила јер су "судије искорачиле на политички терен". Не треба пренебрегнути ни чињеницу да је закључак домаћег уставног суда да судије имају прениске плате само једна од 25 неизвршених одлука Уставног суда Словеније. Али, само за њу су се судије одлучиле да је "одмах и сад саме изврше", због чега су се поставиле у привилегован положај "арбитра у сопственом случају".

Словеначки друштвени медији брује од незадовољства јер штрајкови словеначких лекара, тужилаца и судија имају заједнички именилац – егоизам. Нарочито јер се ради о групи запослених која припада елити међу јавним службеницима, а која се уз смањење масе новца у државној благајни, што је у великој мери резултат погрешне спољне политике Словеније и ЕУ, сада панично отима за што веће парче преостале усахле погаче.