Мокри снови Љубљане: Ако Путина ухапсе, хоће ли му судити Словенка?

Занимљиво је како је Словенија уопште дошла на идеју да би могла да суди председнику Руске федерације Владимиру Путину. Све је почело пре месец дана, када је скупштина држава потписница Римског статута за оснивање Међународног кривичног суда (МКС) у седишту УН у Њујорку изабрала у јавности мало познату словеначку правницу Бети Хохлер на функцију судије МКС-а.

Избор 42-годишње Хохлерове није текао глатко – изабрана је после мукотрпног понављања гласања, и то тек у осмом кругу, добивши 81 глас подршке од 123 државе потписнице Римског статута. МКС има 18 судија – девет мушкараца и девет жена. Мандат траје девет година. Свака земља може имати само једног судију у МКС-у. Скупштина држава потписница Римског статута бира сваке три године шест судија.

Упркос агресивном лобирању, словеначкој кандидаткињи се није одмах осмехнула срећа. Пре првог изборног круга је било на листи 13 кандидата за шест упражњених места, али је после чак осам кругова током дводневног гласања скупштина МКС-а успела да изабере само четири. Бети Хохлер није било међу њима. Трећег дана је Хохлеровој, уз помоћ интензивног лобирања словеначког амбасадора у САД Боштјана Маловрха, ипак успело оно што претходно није – добила је довољно гласова да постане судија МКС-а.

Пре тога чак је и словеначка министарка спољних послова била опрезна у изјавама о шансама Хохлерове да постане најмлађа судија у историји МКС-а.

Тања Фајон је поменула "врлине и способности" Бети Хохлер, али их није ближе описала. Али, када је објављен резултат деветог круга гласања, министарка Фајон је улазак Бети Хохлер у МКС оценила као "успех и признање за Словенију", похваливши у истом даху лобирање не само амбасадора Маловрха него и државног секретара Марка Штуцина, дипломате за изборе Матица Буркељца и "целе бројне екипе".

Пренебрегнула је да помене да речену "бројну (лобистичку) екипу" која Словенију гура напред на светској политичкој позорници чини, пре свих осталих, Вашингтон, што је недавно у твиту открио првак опозиције Јанез Јанша. Он је поводом избора Словеније за несталну чланицу Савета безбедности УН, узгред, истакао да се Словенија кандидовала јер је то Америка затражила у време када је био премијер, како би потиснула Белорусију на споредни колосек, иако је Минск претходно важио за фаворита за то место.

Зато нису звучале искрено речи словеначког премијера Роберта Голоба када је уочи државног празника 25. децембра лане, на прослави поводом обележавања 33. годишњице од референдума за независност, истакао да ће Словенија водити независну и неутралну политику.

Да Словенија као чланица два западна блока (ЕУ и НАТО) уопште није самостална у одлучивању, доказала је већ убрзо после тога када је гласала за америчке резолуције о Израелу.

Иако је признање Палестине било једно од предизборних обећања садашње владајуће коалиције, и иако грађани протестују и потписују петицију којом захтевају да Словенија прекине дипломатске односе са Израелом и придружи се тужби Јужне Африке у Хагу, Голобова влада је остала глува, нема и слепа за геноцид над Палестинцима.

Уосталом, шта очекивати од државе чија се власт још пре 30 година обрукала приступањем тзв. "коалицији вољних" источноевропских држава уочи америчког напада на Ирак.

У истом духу, прокоментарисан је и избор Бети Хохлер за судију МКС-а. Истине ради, у почетку није имала никаквих шанси да буде изабрана. У првом кругу, када је био изабран Монголац Дамдин Елдернебалсурен, освојила је свега 56 гласова. У другом кругу, када је била изабрана Румунка Иулиа Антоанела, добила је 62 гласова, премало за избор. Када је гласање следећег дана запало у ћорсокак, после четвртог круга, скупштина држава потписница Римског статута за оснивање Међународног кривичног суда је напрасно укинула нека од изборних правила, између осталих, и оно да морају бити изабрана бар по два кандидата из азијске и источноевропске групе УН држава, а међу њима бар три мушкарца.

Захваљујући наврат-нанос промењеним изборним правилима, убрзо је изабран Француз Николас Гуилоу, а Словенка Бети Хохлер је морала да "протрчи" још два изборна круга да би на крају освојила тражену двотрећинску подршку. Тако су западни кандидати "појачали" састав МКС, а азијски и они из источноевропских држава – извисили.

Словеначки медији истичу да је Бети Хохлер стручњак за међународно кривично право, са дугогодишњим искуством у међународном кривичном правосуђу у МКС-у, где је од 2015. била тужилац и члан жалбеног већа. Једна је од аутора водећег коментара Римског статута на енглеском језику, а уз то обучава судије и адвокате у области међународног кривичног права и адвокатуре.

Љубљански медији, овим поводом, истичу да је МКС први стални међународни кривични суд универзалног карактера који гони починиоце најтежих злочина, као што су геноцид и злочини против човечности, када државе уговорнице нису у могућности или не желе да их гоне. На то месту треба истаћи да МКС сме кривично да гони само злочине у државама чланицама, а у државама нечланицама уколико пристану на надлежност или ако МКС добије јурисдикцију од Савета безбедности УН.

Суд је почео са радом 1. јула 2002. године, ступањем на снагу Римског статута, након што га је ратификовало 66 од 139 потписница. До сада су 123 земље ратификовале статут, чиме је призната надлежност суда. Међу њима је и Словенија, која је статуту приступила 22. новембра 2001.

Највеће земље, међутим, попут САД, Русије и Кине нису међу потписницама. У марту прошле године МКС је после притиска водећих западних земаља издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина због његове наводне одговорности за илегалну депортацију деце из Украјине у Русију.

Што се Бети Хохлер тиче, она је била посебна гошћа словеначког премијера на недавној прослави дана независности, а љубљански медији су се на основу вести коју је лансирала словеначка новинска агенција у државном власништву, СТА, расписали да би руском председнику могла баш она да суди.

Примера ради, наслов у једном од локалних дневника (Журнал24.си) је тим поводом гласио – "Ако ухапсе Путина, могла би да му суди Словенка".

Али, ако је судити према коментарима читалаца, већина грађана Словеније не дели ту врсту ентузијазма са провладиним медијима, нити мокре снове водећих словеначких политичара: "Путин може да запуца пешке из Москве до Брисела па се нико не би усудио ни да га такне. Путин је склонио децу са фронта, а суд би да га осуди, док Нетанјаху плански побије 13.000 палестинске деце, а у Бриселу му лижу пете."

"Видимо како су Руси санкционисани и изоловани у свету, ако верујеш у Божић Бату… Путин је гост на Г20, Лавров иде у Њујорк, Путин дочекан као краљ света у УАЕ, док је немачки председник морао да чека пола сата да га примете домаћини у суседној држави. Само ви и даље верујте вашим западним пропагандистима док се свет врти даље!"

Коментари показују да упадљива већина Словенаца није ни мало загрејана за идеју о "суђењу Путину", а камоли да би председнику Руске федерације "судила Словенка".

Тако су словеначки медији и висока политика од публике и бирача добили и следеће поуке: "МКС је фарса америчке нацистичке демократије, дволично право није никакво право. Право се заснива на правичности и једнакости пред законом", "Путину нико неће да суди. Он је један од ретких лидера који мисли својом главом и коме је стало до народа. Све остало је труо капитализам и богаћење на леђима наивних и сиротиње", "Где је судска пракса у случају Никсон, Буш први и други, Блер, Бајден? Пазите да се не деси обрнуто, па да Путин суди Словенки."