Србија и Балкан
Епархија рашко-призренска: Приштина жели етнички чисто КиМ и нестанак СПЦ са ових простора
Насртај на верске објекте који представљају темељ постојања и опстанка наше цркве на Косову и Метохији, без обзира на политичке прилике, представља ништа друго него отворени акт репресије, кршења верских и људских права и изазива директну етничку и верску нетрпељивост, поручују из епархије
Поводом медијских извештаја о заузимању око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи средњовековне цркве Богородице Хвостанске из 13. века, реаговала је Епархија рашко-призренска, указујући да је то још један корак у брисању историјског и духовног идентитета српског народа и цркве на Косову и Метохији.
Из Епархије рашко-призренске подсећају да ово није јединствен случај заузимања имовине СПЦ и истичу да је случај "преузимања" остатака манастира Богородице Хвостанске с правом изазвао оштре реакције у стручној јавности и међу верним народом.
"Након недавног покушаја заузимања цркве Српске православне цркве у селу Ракитница код Подујева, након чега полиција тзв. Косова противно свим законима није хтела ни да покрене истрагу, и недуго после тога, проглашавања наше цркве Живоносног источника у селу Винарце код Косовске Митровице за римокатоличку цркву под 'бригом' косовског Министарства културе, најновији случај 'преузимања' остатака манастира Богородице Хвостанске једног од назначајнијих локалитета наше цркве на Косову и Метохији и древног седишта Хвостанске епископије од 1219. године, с правом је изазвао оштре реакције у стручној јавности и међу верним народом наше цркве", наводе из Епархије рашко-призренске.
Све се ово дешава, указују, непосредно у јеку медијског прекрајања историје храма Богородице Љевишке у Призрену у приштинској "Кохи" и општем замаху агресивног историјског ревизионизма и брисања трагова Српске православне цркве на КиМ од стране приштинских власти.
Иако је неколико средњовековних храмова СПЦ на Косову и Метохији обновљено и проширено на темељима ранијих запустелих или оштећених рано-византијских сакралних објеката пре 800 и више година, нико нема право, наглашавају из епархије, да на овакав бруталан начин сада преузима и преименује цркве које вековима представљају темељ идентитета српског народа и цркве, која их је чувала и молила се у њима.
И овакви догађаји, кажу, доводе српски народ и СПЦ у ситуацију да мора да доказује оно што је садржано у бројним досадашњим археолошким истраживањима, налазима, артефактима, историјским записима и сведочанствима у региону и у светској јавности, а поготово у сакралном и литургијском континуитету који СПЦ има на Косову и Метохији.
"Треба само замислити каква би била реакција у европским земљама да верски објекти који су подигнути на темељима античких паганских светилишта или ранијих сакралних објеката других деноминација, преко ноћи постану мета апропријације од стране политичких власти које би то радиле из идеолошких разлога. Такво понашање би наишло на отворену осуду јавности и засигурно се нашло на мети законских регулатива које забрањују такво понашање. Насртај на верске објекте који представљају темељ постојања и опстанка наше цркве на Косову и Метохији, без обзира на политичке прилике, представља ништа друго него отворени акт репресије, кршења верских и људских права и изазива директну етничку и верску нетрпељивост. Да ли треба да чекамо да косовске власти једног дана укину и саму Српску православну цркву као што су то чиниле атеистичке власти у више комунистичких земаља где су богослужбени објекти затварани, претварани у музеје или варварски рушени и скрнављени у име безбожне идеологије? Такво понашање нема и не сме да буде толерисано у 21. веку, посебно имајући у виду обавезе које је Приштина преузела пред западним земљама од 2008. године али и одредбе Резолуције 12 44 УН где се јасно помиње очување српског наслеђа", наводи се у саопштењу.
Из епархије се питају по којој логици они који без икакве резерве глорификују оружане групе и њихове идеолошке следбенике који су учествовали у систематском уништавању десетина српских православних храмова и више стотина гробаља од 1999, посебно током погрома 2004. године, могу да убеде српски народ и свет у своје "добре намере" да заштите духовну и културну баштину СПЦ или да те храмове чије су рушење подстицали проглашава за своје.
"Нашој цркви се сваким даном негирају основна права, слобода приступа појединим објектима, док више медија и таблоида на албанском језику промовишу крајње једностране историјске наративе који не почивају на историјским чињеницама него на селективним тумачењима историје и грубим реинтерпретацијама, при чему се изостављају векови постојања ових цркава и манастира које су многи Албанци поштовали и чак чували. Такво понашање непосредно позива на отворени прогон и понављање вандализма који је извршен над нашом црквом након рата 1999. и који се сада наставља репресивним мерама и негирањем права српском народу и цркви од стране приштинских власти", истичу из епархије.
СПЦ је са својим сакралним објектима значајно обележила историју Косова и Метохије и то у толикој мери да су сва четири Унеско споменика светске културне баштине на овом простору храмови из српског, немањићког периода.
Подсећају да су ове светиње истовремено и стављене на листу угрожене светске баштине и 25 година налазе се под оружаном заштитом због реалних безбедносних опасности.
"Ови верски објекти својом драгоценом архитектуром и фрескама из периода од 13. века надаље представљају универзалну вредност и нису од значаја само за српски народ и нашу цркву, који су ове објекте подигли, обнављали, дограђивали и сачували у најтежим временима последњих више стотина година и који представљају места литургијског окупљања и колективног памћења, већ су део и европске и светске баштине. Уместо да буду поштовани, суочавамо се са ситуацијом да је њихов опстанак немогућ без оружане заштите, и да се преко ноћи могу оградити и преименовати у нешто што никада нису били. Негирање верских права које води брисању или грубом мењању историје потпуно је у супротности са основним темељима демократских друштава и уз све друге примере кршења права наше цркве, непризнавања одлука највиших судова и систематско уништавање наших светиња посебно од 1999. надаље, непосредан је показатељ да приштинске власти очигледно не виде ни места ни будућности за српски народ и Српску православну цркву на овом простору", наводи се у саопштењу.
Најновији случај коришћења машинерије за постављање ограде око локалитета Богородице Хвостанске без икакве комуникације са Српском православном црквом, за коју се зна да је једна од њених најважнијих локалитета, и постављање натписа само на албанском језику у коме се изоставља осам векова историје тог важног верског седишта, још један је пример који показује стварне намере и методе косовских власти, које нескривено желе стварање етнички чистог Косова и нестанак Српске православне цркве и њених верника, оцењују из Епархије рашко-призренске.
