Косовски премијер Аљбин Курти затражио је током Самита у Скопљу да се процес чланства Косова у ЕУ потпуно одвоји од процеса нормализације односа Београда и Приштине, а аналитичари оцењују за "Вечерње новости" да је то још један од Куртијевих трикова како не би испунио ништа од онога што је до сада договорено са Србијом.
Дипломата Зоран Миливојевић истиче да је та Куртијева изјава само показатељ да он нема намеру да испуни Бриселски споразум и формира Заједницу српских општина, а да је на овај начин послао поруку западним лидерима и Београду.
"Приступање Приштине ЕУ не заслужује пажњу, јер она нема статус државе. Истовремено, јасно је да и Приштина и западни центри моћи имају исте циљеве, а то је потврда косовске државности. Ово је покушај да се на силу заокружи косовска државност и још један притисак на Србију", казао је Миливојевић.
Доцент Факултета политичких наука Милан Крстић истиче да би Курти највише волео да уђе у ЕУ, а да не испуни ништа од онога што је обећао Србима.
"То је Куртијева јасна максималистичка радикална агенда од које он суштински не одступа тако да то није никакав новитет, с тим што мислим да му то неће поћи за руком. С друге стране, чињеница је да се Куртију гледало кроз прсте више него што је потребно у претходном периоду. До Бањске се притисак вршио искључиво на њега, а од Бањске је тај притисак равномерно распоређен на Београд и на Приштину", казао је.
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић за Новости подсећа на то да и та изјава као и многобројни слични Куртијеви поступци, показују да он није само несташан дечак на Балкану, него да је инструмент политике Запада према Србији.
"Све што чини је са неком врстом прећутног одобравања. Он је ту да провоцира Србију, да је истерује из принципијелног тежишта на простор тактичких надгорњавања. Испод тога се крије намера да Запад 'улови' Србију на том простору где би она могла да начини неку грешку. Јасно је да ће се на све што Курти ради или говори, гледати кроз прсте", објашњава Јовановић.
На почетку, процес дијалога Београда и Приштине и преговори о чланству са ЕУ, Београду су се сервирали као два одвојена колосека.
Али, одавно се дошло до тога да је Запад укрстио ова два пута. Европски званичници су сада јасно испоручили захтеве за чланство Србији - нормализација односа са Приштином, односно примена Охридског споразума, који у својим спорним деловима значи признавање независности тзв. Косова и пријем у УН, као предуслов за наше коначно приступање европској породици, што је за Београд неприхватљиво.
Као недвосмислена потврда укрштања колосека јесте и рад на томе да Охридски споразум постане део поглавља 35 већ до краја јануара.
"Неопходно је да наша земља затражи од ЕУ да се изјасни да ли она као међународна организација признатих држава нас жели под истим условима које су важиле за пријем других чланица или нас дискриминише", напомиње Јовановић.