Хрватска је земља с највећим уделом млађег старачког становништва на свету: према подацима Еуростата и Уједињених нација, чак 20,6 одсто становника Хрватске стари су између 60 и 74 године, пише "Јутарњи лист".
Хрватска је, према доступним подацима које је обрадио демограф Ненад Покос с Института друштвених наука "Иво Пилар", једина држава на свету у којој је та узрасна група већа од 20 одсто, ако не рачунамо Монако, који се због изразито малог броја становника не уврштава у компаративне анализе.
Због ниског очекиваног животног века, Хрватска нема уједно и највећи удео становника старијих од 75 година, иако је реч о најбрже растућој узрасној групи. Поређења ради, у Јапану, држави која има други највећи удео становника у доби од 60 до 74 године, очекивани животни век 2020. био је 84,6 година, а у Хрватској готово седам година нижи (77,7 година).
Добар део узрасне групе од 60 до 75 година чине припадници "бејби-бум" генерације, рођене у раздобљу након Другог светског рата.
"Скорим уласком 'бејби-бум' генерација у животну доб када ће бити знатно подложнији ризику од смрти, као и даљим смањењем броја живорођених, за две до три године у Хрватској ће умирати двоструко више становника него што ће их се рађати. Такви случајеви после Другог светског рата забележени су само у државама где је долазило до геноцида, попут Камбоџе и Руанде, као и у неколико нисконаталитетних држава током пандемије, попут Јапана и Бугарске", каже Покос.
Уз сва та сазнања, Веће за демографску ревитализацију хрватске владе прошлог месеца одржало је седницу након готово четири године, Стратегија демографске ревитализације доноси се без иједне мере, Град Загреб укинуо је меру родитеља одгојитеља, а саборски Одбор за демографију и даље не постоји нити се најављује његово оснивање у новом сазиву, набраја је Покос.
Прошле године у Хрватској се први пут откад постоје мерења, родило мање од 33.000 деце. Истовремено, умрло је готово 52.000 људи. У време када су се рађали данашњи седамдесетогодишњаци, тј. 1953, рођено је готово 90.000 људи, док је број умрлих био око 42.000.
Последично, значајно опада удео деце у друштву: у односу на 20,6 одсто становништва старости од 60 до 74 године, 2022. је у Хрватској било само 14,3 одсто деце до 14 година. Насупрот томе, истиче Покос, још 2001. најмлађи становници, с уделом од 17,1 одсто били су бројнији од становника у доби од 60 до 74 година, којих је тада било 16,2 одсто.
После Хрватске и Јапана, према подацима Еуростата и УН за 2021. и 2022. годину, према уделу млађег старачког становништва, следе Бугарска (19,3 посто), Финска (19,1 посто), Италија (18,6 посто) и Литванија (18,4 посто).