Градоначелник Љубљане под новом истрагом: Да ли ће Србин под Кучановом заштитом завршити у затвору?

За Зорана Јанковићa, првог човека словеначке метрополе, важи да је градоначелник са безмало најдужим стажем на тој функцији на сунчаној страни Алпа. У том подухвату му је свакако помогло што пријатељује са још увек веома утицајним првим председником независне Словеније Миланом Кучаном. Кучан је Јанковићу уједно и политички мецена.

Тако је 71-годишњи Зоки (како га од миља зову пријатељи), рођен у целу Сараорци код Смедерева, од оца Србина и мајке родом из Словеније, далеко догурао у словеначкој друштвеној номенклатури, упркос чињеници да се на њега лепе афере једна за другом – све скандал до скандала који су потресали не само Љубљану, него читаву Словенију.

Против њега су још у време када се винуо на место председника управе "Меркатора" (1997) покренута два судска поступка, од којих један траје и дан данас. Шест нових покренуто је током његовог мандата на месту градоначелника Општине Љубљана: међу најпознатијима су афера "Стожице" и скандал "Фармацеутка" (у преводу – апотекарка).

То није све – независно од градоначелничке функције, био је оптужен и за утају пореза приликом продаје 47.000 акција "Меркатора" својој породичној фирми. Јавност је напето пратила процес, али суд га је на крају ослободио свих оптужби. Занимљиво је да је заједнички именилац већине судских поступака покренутих против Јанковића тужитељка Бланка Жгајнер. Иако се Јанковић преко медија вајкао да га тужитељка Жгајнарова малтретира, управо она је заслужна да су судски процеси против њега падали као домине, чак и када су постојали веома чврсти докази.

Јанковић је последњих деценија редован гост на оптуженичкој клупи љубљанског судства, а упркос томе је успео да на прошлогодишњим локалним изборима освоји и шести мандат на челу Љубљане. Уз то, захваљујући сплету невероватних околности – још није правоснажно осуђен.

Зато за њега и није било нарочито изненађење када су инспектори криминалистичке полиције у уторак осванули на његовој кућној адреси да би извршили преметачину домаћег огњишта, а потом су претресли и просторије љубљанске општине. Камере су снимиле како износе, и у гепек службеног возила пакују пуне кутије документације и другог провијанта. Јанковићу су, између осталог, одузели и роковник. Јавно тужилаштво је издало штуро саопштење да води истрагу о кривичним делима привредног криминала и корупције. Јанковића гоне због две кажњиве радње – подстицања на злоупотребу положаја и давања мита.

Налог за спровођење истраге има чак 250 страна. Јанковић је један од 21 осумњиченог лица која се терете за различите кажњиве радње.

То није први пут да је Јанковић суочен са претњом и затворске казне због сличних оптужби. Већ током првог мандата је одјекнуо случај "Тритонис". Општина Љубљана је 2009. године компанији "Тритонис" за више од милион евра продала 1.600 квадратних метара паркинга који уопште није био у власништву општине. После готово осам година, суд је посао прогласио ненадлежним и пресудио да општина мора да врати 1,5 милиона евра "Тритонису".

Јанковићу, међутим, није фалила длака с главе. Виши суд је одбио захтев специјализованог државног тужилаштва за покретање судске истраге против њега, нашавши да нема основане сумње да је извршено кривично дело.

Уследила је афера "Фармацеутка" која је месецима заузимала централно место у свим медијима. Јанковић је био осумњичен да је од апотекарке, самохране мајке, тражио (и добио) сексуалне услуге у замену за запослење у "Апотеци Љубљана", компанији која је под паском љубљанске општине.

То откриће, пуно сочних детаља, било је заправо сасвим случајно јер је криминалистичка полиција прислушкивала Јанковића ради сакупљања доказа за друге деликте. Због сумње да је починио кривично дело "примања користи за незакониту интервенцију" (секс за посао), полиција је поднела пријаву тужилаштву.

Окружни суд је због грубе омашке тужитељке Бланке Жгајнар на крају морао да изузме све документе и снимке који су поткрепљивали оптужницу, па је случај због "недостатка доказа" – одбачен. Јанковићу је тада успело готово немогуће: "преживео" је и секс-скандал са несрећном апотекарком.

Иако се тада чинило да му је још само небо граница, афере су наставиле да се нижу. Да поменемо само неке: Јанковића су у случају "Грател" теретили за примање мита приликом изградње оптичке мреже у главном граду Словеније. Градоначелник Љубљане је наводно од фирме "Грател", извођача посла, тражио 500.000 евра, а заузврат је тој компанији дозволио да прекопа јавне површине у сврху изградње кабловске мреже, што је претходно забранио одузимањем раније издате дозволе убрзо након избора.

"Грател" је у две рате пребацио по 250.000 евра љубљанској општини као "донацију за обнову Љубљанске тврђаве" и наставио радове у складу са новоиздатом дозволом.

Ништа мање није одјекнула ни афера "Стожице". Многи су том приликом веровали да је Јанковић коначно долијао. Тужилаштво је оптужило љубљанског градоначелника да је злоупотребио службени положај како би прибавио велику финансијску корист компанији "Греп" за санацију шљункаре у предграђу Љубљане, предвиђене за градњу стадиона и тржног центра. Након судске истраге и подизања оптужнице, Окружни суд у Љубљани напрасно обуставља кривични поступак.

Следећа афера се чинила стварно погубном по Јанковића, јер се радило о штети нанетој европским фондовима. А, са Бриселом наводно нема шале када је по среди проневера новца европских пореских обвезника. Тужилаштво је Јанковића оптужило за злоупотребу положаја за прибављање велике противправне финансијске користи и превару на рачун фондова ЕУ… И та мучна епизода је завршена као и претходне – Окружни суд у Љубљани је прошлог јуна ослободио Јанковића свих оптужби.

Стадион "Стожице" се појављује у још две афере повезане са Општином Љубљана, фирмом "Греп" и Јанковићем.

Епилог свега је да је "Греп" завршио у стечају због дугова од неколико стотина милиона, банке су изгубиле 135 милиона, кооперанти 30 милиона евра. Полуизграђени скелет комерцијалног мастодонта пропада… Али, Јанковић је још увек градоначелник Љубљане коме сваких пар месеци на врата покуцају криминалистички инспектори, а јавност се наслађује.

Богато искуство са словеначким правосуђем разлог је зашто Зоран Јанковић ни сада не губи живце: око себе је већ давно окупио најскупље љубљанске адвокате који се подсмевају и најновијим оптужбама да је градоначелник кривично одговоран, јер је од љубљанских јавних предузећа "Водовод и Канализација" (Во-Ка) и "Енергетика" испословао да са преко 600.000 евра спонзоришу фудбалски клуб Олимпија, а уз то је у љубљанском зоо-врту запослио ћерку једне од утицајнијих општинских службеница.

Како било, вероватно му неће штетити ни сазнање да тужбу против њега заступа тужитељка која чини невероватне процедуралне грешке, а потом редовно губи на свим судским инстанцама.