Објављени су прелиминарни резултати пописа становништва у Црној Гори, али Управа за статистику (Монстат) није саопштила податке о такозваним идентитетским питањима.
За сада се зна да је забележен пораст броја пописаних становника од два одсто у односу на попис из 2011. године.
У питању су "сирови" подаци о броју пописаних становника, домаћинстава и станова. Зато се не зна да ли је тај број резултат реалног пораста броја становника Црне Горе или је на резултате утицао повећан прилив Украјинца и Руса у последње две године.
Следи посао уноса података у базе који ће почети 1. фебруара, а потом и њихова обрада.
Поставља се питање када ћемо сазнати податке о вероисповести, језику који становништво говори, као и како су се изјаснили којој нацији припадају.
Радиће се у две смене
Подаци о идентитетским питањима биће најпре унети у базе података, појаснио је директор Монстата Мирослав Пејовић.
Одабрани су оператери који ће уносити податке, а радиће се у две смене како би се процес убрзао.
Потом следи обрада података која подразумева статистичку контролу, упаривање са свим осталим административним изворима података.
Процес ће додатно одужити то што ће грађани имати право да изврше увид у своје пописнице и тако провере веродостојност података који су унети у базу.
Процена је да би подаци могли да буду објављени у року од три до најкасније шест месеци.
Влада документацију о софтверу прогласила тајним подацима
На захтев опозиције за сврхе провере података биће направљен посебан софтвер. За сада је спремљена тендерска документација за програм, а биће расписан по усвајању плана јавних набавки.
Део јавности сумња да се процес објављивања података о вери, нацији и језику намерно пролонгира, као да се неко плаши резултата.
Сумњу је додатно подгрејало то што је председник Комисије за праћење успостављања софтвера за проверу података прикупљених током процеса пописа становништва Борис Марковић поднео оставку на ту функцију.
Зато се сада очекује да Влада Црне Горе најпре именује новог шефа комисије.
Такође, Влада Црне Горе прогласила је спецификацију за израду софтвера тајним подацима. То обухвата не само податке који се директно односе на софтвер, већ и извештаје и записнике са седница споменуте Комисије.
Решењем од 4. децембра 2023. степеном тајности "интерно" већ је проглашен први извештај о раду Комисије, а наводи се да је то учињено јер су у питању "безбедносно сигурносни подаци који могу да представљају опасност за државу".
Како је данас додатно појашњено из Монстата, влада је тајност увела због заштите од евентуалних хакерских напада који би могли да компромитују податке добијене на попису.
Подсетимо да је и у Србији било потребно више месеци да би били објављени подаци о националној припадности. Попис је спроведен у октобру, а податке о идентитетским питањима смо сазнали у априлу.
Ипак, потребно је напоменути да постоји велика разлика у бројности података. Попис у Србији је обухватио податке о више од шест милиона становника које је било потребно унети и анализирати, док се у Црној Гори ради о тек нешто више од 600.000 пописаних.