Са свега 60.813 беба рођених у 2023. години, 2023. године оборен је нови негативни рекорд у Србији. Најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да је то најмање рођене деце од 1900. године, а поређења ради мање је беба рођено него за време НАТО бомбардовања, пандемије корона вируса, оба светска рата и балканских ратова, пише "Политика".
Лист поставља питање да ли ће нова финансијска помоћ државе напунити породилишта.
Стручна јавност нема јединствен став о томе - док једни сматрају да је новац неопходан услов за проширење породице и да је свака материјална подршка добродошла када беба стигне на свет, други нису оптимисти када је у питању демографска будућност нације, јер бројке изведене из виталне статистике и пописа становништва не дају разлога за оптимизам.
У нашој земљи се од 1952. године не рађа довољно деце за просту репродукцију нације, а од 1992. године бележи се негативни природни прираштај, то јест већи број умрлих од рођених. Број жена које сада одлазе у породилиште за трећину је мањи у односу на време њихових мајки, што значи да нема ко да рађа децу. Ако се садашњи миграторни трендови наставе, једна од десет беба која се данас роди за 25 година неће живети у Србији, а уколико се актуелни демографски трендови одрже, наша земља ће 2050. имати између четири и пет милиона људи.
Колико год новца држава да донира за рођење деце, математички је немогуће да дође до демографског препорода нације, јер је број жена у репродуктивном периоду (15-49 година) смањен за 210.000 у односу на 2012. У претходне две деценије, за 400.000 жена смањен је број оних у фертилном периоду, што значи да у Србији постоји толико мало жена у репродуктивном стању, да би у наредних 40 година свака од њих морала да роди најмање двоје деце да би имали позитиван природни прираштај.
То је и теоријски и практично немогуће, јер свака десета жена не може да има децу из биолошких разлога.
Подаци из последњег пописа потврђују да највећи број породица има само једно дете.
У намери да открију шта би младе мотивисало да постану родитељи, стручњаци Института за социолошка истраживања спровели су студију која је показала да су то стални посао, пристојни приходи, квалитетна партнерска веза и решено стамбено питање. Међутим, истраживање Алтернативног извештаја о положају и потребама младих за 2023. годину, који спроводи Кровна организација младих Србије, показује да скоро 60 одсто младих живи са родитељима, петина станује у изнајмљеном стану, а свега 18 процената младих живи у сопственом стану или с партнером.
Иако се број незапослених младих смањио у односу на претходну годину, чак 44 одсто њих ипак нема примања, а од оних који имају посао, само 38 одсто поседује уговор о раду. Свега девет одсто младих постану родитељи пре 30 године, а одлагање рађања за четврту и пету деценију живота смањује шансу да дође до потомства.
Једине земље Европе које су успеле да подигну наталитет су скандинавске земље, које осим новчане помоћи, женама и мушкарцима дају да ускладе рад и родитељство, воде рачуна о родној равноправности и положају жена на тржишту рада.