Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) затражио је од власти у Београду да хитно заштите Гроб народних хероја на Калемегдану од скрнављења. У гробници која се претходних година више пута налазила на мети вандала, налазе се посмртни остаци југословенских комунистичких вођа из Другог светског рата Ивана Милутиновића, Ђура Ђаковића, Иве Лоле Рибара и Моше Пијаде. СКОЈ је Граду Београду дао рок да до 1. марта уведе стални видео-надзор на том месту или ће почети протесте.
Ко су, међутим, данашњи СКОЈ-евци који градској власти прете протестима и каква је њихова улога у данашњем друштву?
Данашњи СКОЈ себе представља као омладинску револуционарну марксистичко-лењинистичку организација која делује као омладина Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ), а како се наводи на њиховом сајту, окупљају радничку, сеоску, студентску и средњошколску омладину.
Без обзира на то што је СКОЈ данас без готово икаквог политичког утицаја, они су ипак учествовали на последњим, парламентарним изборима одржаним 19. децембра. Седам кандидата СКОЈ-а и НКПЈ-а било је на изборној листи Руска странка- Слободан Николић и освојили су 11.369 гласова.
"С обзиром на то да је листа Руске партије на парламентарним изборима освојила више од 11.000 гласова, она ће управо захваљујући доприносу комунистичких бирача имати једног представника у Народној скупштини Републике Србије. Наиме, листе руске националне мањине у Србији у досадашњим наступима на изборима нису успеле да остваре потребан број гласова за улазак у парламент, али је Руска партија, захваљујући комунистима који су гласали за њу, остварила резултат довољан за освајање посланичког места", наводи се на сајту СКОЈ-а где се истиче да су грађани Србије после 19 година имали прилику да на овим изборима гласају и за комунисте.
Руска странка на чијој су листи били и комунисти освојила је и један мандат у Скупштини АП Војводине и место одборника у Скупштини града Крагујевца.
Иако је ова листа завршила на зачељу, показало се ипак да је релевантнији политички фактор од много познатијег ЛДП-а Чедомира Јовановића, који је имао око 2.000 гласова мање од њих.
Лоше изборне резултате СКОЈ-евци, који се позивају на континуитет са истоименом историјском организацијом компензују активизмом. У њиховом портфолију једна од најистакнутијих ставки свакако је залагање за очување комунистичког наслеђа.
Када је, на пример, пре неколико година, на Гробници народних хероја на Калемегану исписан графит "Ратко Младић је народни херој, а не ови", они су навели да је реч о "примитивним безумним вандалима који ништа не знају о Ратку Младићу у кога се куну, па тако ни то да је он био поштовалац партизанског ослободилачког покрета у Другом светском рату и да никада није рекао ниједну ружну реч против хероја сахрањених на Калемедану".
Ружних речи они, међутим, имају поприлично на рачун некадашњег Равногорског покрета, па су тако оштро протестовали због рехабилитације Николе Калабића, а својевремено се чак бунили и против емитовања серије "Равна гора", будући да су сумњали да ће у том телевизијском остварењу Равногорски покрет и Други светски рат бити приказани објективно.
Скојевци су оштри противници "империјалистичких савеза попут НАТО и Европске уније, а залажу се јачање свеобухватне сарадње са братском Русијом и земљама БРИКС-а док Косово и Метохију сматрају неотуђивим делом Србије" и категорички се противе увођењу антируских санкција.
Прошлог лета су, рецимо, заједно са представницима 17 организација из Европе и Северне Америке, организовали анти НАТО демонстрације, на којима су пружили подршку Србима на Косову и Метохији, а осудили су насиље које власти такозване "Републике Косово" врше над српским становништвом, уједно истакавши да косовски "премијер" Аљбин Курти дозволу за акције добија директно од Сједињених Држава.
"Јачање тензија на Косову одговара управо Западу, јер се на тај начин веома повећало присуство трупа НАТО-а у региону", речено је тада, а скојевци су позвали на престанак окупације јужне српске покрајине и њено враћање под пуну контролу Србије.
НКПЈ, па ни њихови омладинци скојевци не воле "клерофашистичку десницу", а нису љубитељи ни припадници прозападне опозиције, те су тако за протесте Србије против насиља наводили да "имају антируски карактер што нам говори да су емоције незадовољног народа и страшну трагедију искористили НАТО шпијуни у Србији да остваре своје политичке циљеве". Владајућу странку називају "проимперијалистичка буржоаска Српска напредна странка".
СКОЈ је познат и по томе што реагује на ситуације које већим партијама обично пролазе испод радара. Тако су пре неколико дана осудили изјаву водитељке Јоване Јеремић, да чланови њеног тима из јутањег програма морају да долазе на посао чак и кад су болесни, јер она не толерише изостанке. То су назвали "антирадничким и антицивилизацијским изјавама", а затим се и окупили испред ТВ Пинк како би изразили свој протест.
Њихова је иницијатива и да кинески председник Си Ђинпинг добије споменик у Београду, организовали су и митинг подршке Доњецкој и Луганској Народној Републици које су већ годинама "под агресијом кијевске фашистичке хунте", а у последњем периоду активно су у својим активностима подржавали Палестину и осуђивали израелске злочине у Појасу Газе. Управо ова тема била је и у фокусу њихове свечане академије организоване поводом 80 година од оснивања Републике, на другом заседању Авноја у Јајцу.
Ранијих година скојевци су забележили и неколико важних тријумфа који су им обезбедили симпатије народа. Тражили су, а и извојевали забрану концерта швајцарске певачице Евигер Штурм у једном београдском клуб. Певачица, наиме, изводи баладу посвећену Јану Стјуардску Доналдсону, оснивачу међународне неонацистичке скинхед мреже "Крв и част", а скојевци су сматрали да је неприхватљиво тако нешто дозволити у "слободарском Београду који је доживео наци-фашистичку окупацију".
У њиховом портфолију забележено је и да су 2016. године уз узвике "Напоље НАТО фашисти" и "НАТО убице, марш из Србије", прекинули дебату ЦИРСД-а о америчкој спољној политици у којој је учествовао тадашњи амерички амбасадор у Србији Кајл Скот. Скојевци су ти који су својевремено тортом у фацу "почастили" и чувеног "ратног-туристу", француског интелектуалца Бернара Левија који се својевремено залагао за НАТО агресију на Србију.