Председник Скупштине Србије Владимир Орлић заказао је конститутивну седницу за 6. фебруар, а њоме ће као најстарији посланик председавати математичар Стојан Раденовић са листе "Александар Вучић - Србија не сме да стане".
Уколико најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик, а то је Нада Мацура из Српске напредне странке.
Раденовићу ће као најмлађи посланици у раду помагати Марко Милошевић из Социјалистичке партије Србије, Александар Ђукић и Сања Милошевић из Српске напредне странке и Настасја Баковић са листе Србија против насиља.
На дневном реду прве седнице је потврђивање мандата народних посланика, избор председника Народне скупштине, избор потпредседника, именовање генералног секретара Народне скупштине, избор чланова радних тела, као и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
Могуће је да ће у уторак само бити потврђени мандати посланика новог сазива, а да ће избор председника, потпредседника, генералног секретара, чланова одбора и делегација бити обављени касније, што се не би десило први пут, имајући у виду да је избор органа Народне скупштине део разговора о томе ко ће чинити владајућу коалицију, односно Владу Србије.
У Народној скупштини треба да се формирају и посланичке групе, а једну може чинити најмање пет народних посланика.
Према Пословнику Народне скупштине, да би посланичка група образовала потребно је да се председнику Народне скупштине достави списак свих чланова који су потписали приступ тој групи, а на списку се посебно назначава ко су председник посланичке групе и његов заменик.
Нови сазив Скупштине Србије имаће најмање шест-седам посланичких клубова, али је вероватније да ће их бити више, јер су и раније посланици са једне листе имали више посланичких клубова, тамо где је то бројчано било могуће, што им омогућава више времена за расправу на седницама.
У претходном сазиву било је укупно 16 посланичких клубова, јер су и странке које су заједно наступале на изборима у оквиру једне листе имале своје посланичке групе.
На пример, посебне посланичке клубове имали су ПУПС и СДПС који су наступали на листи Александар Вучић-Заједно можемо све, а и у оквиру опозиције постојале су засебне посланичке групе странака које су у парламент ушле на листи "Морамо" као сто су Зелено-леви клуб (Не давимо Београд), Морамо-Заједно...
Посланици у парламенту такође могу наступати и самостално, односно не морају да буду део посланичке групе.
У новом сазиву највише 129 посланичких места имаће листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане", а на тој листи су поново и ПУПС и СДПС, Покрет социјалиста...
Грађане ће у парламенту представљати и 65 посланика са листе Србија против насиља, коју чини више партија, међу којима су Странка слободе и правде, Демократска странка, Народни покрет Србије, Зелено-леви фронт, па се очекује да ће се и одатле изродити више посланичких група.
У прошлом сазиву посланички клуб Социјалистичке партије Србије бројао је 23 посланика, а сада је коалиција СПС-ЈС освојила 18 мандата. Лидер Јединствене Србије која је у коалицији са социјалистима дуже времена, Драган Марковић Палма, поново би могао да формира свој посланички клуб као и раније.
Листа "МИ - глас из народа" Бранимира Несторовића, са 13 посланика, имаће своју посланичку групу, а исто ће бројати и посланички клуб коалиције НАДА.
Од мањинских странака самостално своју посланичку групу може да формира Савез војвођанских Мађара којима је припало шест мандата.
Два мандата припала су листи Странке правде и помирења и Демократског савеза Хрвата у Војводини, исто толико добила је и мањинска листа СДА Санџака, а по један мандат листа "Политичка борба Албанаца се наставља - Шаип Камбери" као и "Руска странка".
И у овом скупштинском сазиву међу посланицима ће највише бити правника и економиста, као и лекара, а има и уметника, спортиста, доктора наука.