Власти у САД наводно су хтеле да искористе америчког гангстера српског порекла Бошка Радоњића као сведока против Милошевића на Међународном суду правде, открио је бивши мафијаш Семи Гравано.
Гравано, који је током касних осамдесетих година у Њујорку постао први човек у криминалној породици Гамбино испод главе организације Џона Готија (којег ће неколико година касније "откуцати" властима и постати федерални доушник), рекао је у интервјуу за истраживачког новинара и аутора Џеја Дајера да је имао добре односе са Радоњићем.
Радоњић је рођен 1943. године у Ужицу, као син члана Равногорског покрета који је стрељан 1945. године. Године 1970. емигрира у САД, где ће затим постати глава ирско-америчке криминалне групе Вестији.
"Имали смо спорадичне односе са Ирцима, они су имали дугу историју где су се смењивали (шефови). Онда је на чело дошао лик по имену Бошко, био сам јако близак с њим, организовали смо велики случај где смо подмитили пороту и Џон (Готи) се одбранио на суду", рекао је Гравано, говорећи о односима сицилијанске и ирске мафије у Њујорку.
Радоњић је 1992. оптужен да је подмитио једног од сведока на поменутом суђењу Готију 1987. године. Међутим, предмет против Радоњића се распао 2000. године након што је Гравано, који је требало да буде главни сведок, ухапшен, будући да су тужиоци сматрали да је његов кредибилитет компромитован, пренео је тада "Њујорк тајмс".
Гравано, пак, тврди да није желео да сведочи против Радоњића, али и да је Радоњић требало да буде искоришћен као сведок против Слободана Милошевића на Међународном суду правде.
"Све се разоткрило, на крају су сви били похватани... Ја сам био прилично близак с Бошком. Када је он био ухапшен, ја сам био у затвору и хтели су да сведочим против њега, хтели су да га искористе против Милошевића на Међународном суду правде. Радоњић је требало да сведочи против њега у оквиру предложеног дила. Одбио сам да сведочим против (Радоњића), нисам хтео да правим дилове с (америчким властима). Држали су га у затвору око пет месеци, и онда су га пустили", каже сада Гравано.
Радоњић се током раних деведесетих година вратио у Србију, где је живео на релацији Златибор–Београд, и преминуо је након кратке болести у српској престоници 2011. године.
Амерички новинар Данијел Вол, који га је упознао 1997. када је допутовао на ове просторе како би интервјуисао Радована Караџића, написао је у својој репортажи да је Радоњић помагао Караџића и његове одреде са милионима долара у новцу и оружју, као и да је постао један од Караџићевих "блиских саветника". У истој репортажи, Вол тврди да је Радоњић Караџића назвао "мој анђео, мој светац".
"Заклет краљу и монархији, иако никада није био члан ниједне странке. Био је пријатељ Јовице Станшића. Посредовао је 1995. у ослобађању француских пилота у РС", рекао је неименовани извор за "Блиц" након Радоњићеве смрти.