Некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да је укидање динара од стране власти тзв. Косова, у супротности са жељеном тенденцијом смиривања и нормализације односа Београда и Приштине.
Он је за Глас Америке изјавио да ће таква одлука отежати живот једном делу грађана на Косова и Метохије.
"Са друге стране смањиће оно што би требало да се подстиче – једноставност привредне сарадње, трговине и привредних комуникација. Тако да верујем да то није потез у добром правцу, посебно за обичне грађане на КиМ", објаснио је он.
Додаје да тиме Приштина не добија много, осим илузије о сопственој већој државности, која је на "климавим ногама уколико се не поштују грађанска и људска права и афирмише демократија".
Поредећи овај потез са ранијим одлукама Приштине о увођењу царине на производе из Србије или са одуговлачењем формирања Заједнице српских општина, он истиче да ће укидање динара довести до подизања тензија и нових проблема у свакодневном животу грађанима на северу Космета.
"Људи који су везани за платни промет у динарима мораће вероватно да пређу административну линију и да на територији централне Србије негде обаве своје трансакције, што додатно поскупљује, отежава платни промет и нормално функционисање и заправо генерише непотребне трошкове и трошење времена грађана са КиМ", нагласио је Шошкић.
Коментаришући поруке из Народне банке Србије да неће успостављати платни промет и односе са Централном банком Косова и да ће препустити да се ова тема решава кроз политички дијалог Београда и Приштине, Шошкић каже да одлука о укидању динара не спада у мере монетарне политике.
"То је очигледно један потез из политичког домена. Тешко је очекивати од централних банака да могу да реше отворено питање, уколико не постоји политичка подршка и воља да се то учини. Дакле, у техничком смислу могуће је те ствари решити, то је неспорно, ја лично мислим да је веома важно да се поједностави плаћање на целом Балкану, да се поједноставе процедуре преласка границе или административних граница између појединих делова на тој територији, да се омогући једноставније циркулисање и роба, и људи и капитала, да се више учини на међусобној стандардизацији и признавању – од диплома везаних за школовање, до неких других квалификација, стандарда, лиценци и томе слично", истиче бивши гувернер НБС.