Брисел је званично покренуо процедуру којом ће Охридски споразум, којим се од Србије тражи да дефакто призна независност такозваног Косова, бити уврштен у преговарачки оквир за чланству Србије у ЕУ. Одлука је сада на Савету ЕУ који би требало по хитном поступку да пресуди, пре него што у Европској унији и званично почне изборна кампања.
Шта је преговарачки оквир, да ли Европска унија има право да га мења десет година касније и шта уношење Охридског споразума значи за Србију?
Званични преговори Србије са Бриселом о чланству у ЕУ почели су 2014. године, након година уцена, пре свега сарадњом са Хашким трибуналом.
На међувладиној конференцији, Београд и Брисел потписали су изјаве и преговарачки оквир у којем је у 49 тачака дефинисано шта све Србија мора да испуни како би постала чланица ЕУ.
Наведена је тачна процедура, као и ко све учествује у преговорима о чланству, али је остављена резерва да се преговарачка поглавља не морају отварати по нумеричком редоследу.
Питање Косова и Метохије у преговарачком оквиру нашло се у поглављу 35. насловљеном са "остала питања". Занимљиво је да је у заједничкој позицији ЕУ о споменутом поглављу 35 из 2014. Косово означено звездицом.
Паралелно са отварањем преговарачких поглавља водио се дијалог Београда и Приштине под покровитељством Брисела.
На преговоре с Приштином Србија се осврнула у тачки 15, тврдећи да је најзначајнији резултат тог процеса споразум из Брисела из 2013, те да је од виталног значаја "спровођење резултата локалних избора на КиМ и формирање Заједнице српских општина у складу са изборном вољом грађана".
Дакле, приликом потписивања преговарачког оквира, од Приштине се очекивало да спроведе легалне и легитимне локалне изборе и формира ЗСО, а Србија да остане у потпуности посвећена наставку процеса нормализације и дијалогу са Приштином.
До данас, Приштина није формирала ЗСО, а локални избори нису легитимно одржани због бојкота Срба на северу покрајине, који су тиме показали отпор Приштини која је месецима вршила притиске на локално српско становништво.
У документу потписаном 2014. у Бриселу наводи се да Европска комисија током читавог процеса, уз поштовање правила и процедура, "може да ревидира мерила", укључујући и споменуто поглавље 35. које регулише процес нормализације односа Београда и Приштине.
Дакле, формално Брисел има право да укључи Охридски споразум у преговоре, уз сагласност свих чланица ЕУ.
Потпис Београда постаје небитан
Иако је премијер привремених приштинских институција више пута желео да потпише Охридски споразум, српска страна је одбила да стави свој потпис на овај документ.
Новим потезом Брисела, додавањем у приступне преговоре, више нико неће ни морати да тражи од Београда потпис, већ ће споразум свакако постати важећи као обавеза Србије на путу ка чланству.
Разлог томе је што се Европска унија у преговарачком оквиру са Србијом у члану 24 и 25 навела да, у случају да напредак области нормализације односа с Приштином "значајно заостаје за укупним напретком преговора, а да је разлог томе пропуст Србије да поступа у доброј вери, нарочито када је реч о примени споразума који су постигнути између Србије и Косова", ЕК ће на сопствену иницијативу или на на захтев једне трећине држава чланица, предложити да не препоручи отварање и/или затварање других преговарачких поглавља, као и да прилагоди повезане припремне активности, према потреби, док се неравнотежа у оствареном напретку не реши.
Односно Европска унија може да уцењује Србију тако што јој неће дозволити улазак у ЕУ, нити напредак у преговорима, док не испуни Охридски споразум, без обзира што га није потписала.
Подсетимо, Охридски споразум, између осталог, подразумева да се Београд не противи чланству КиМ у међународним институцијама, међу којима су и Уједињене нације.
"Ако ставите чланство Косова у УН, као део поглавља 35, онда је јасно да не желите Србију. Ја не верујем да је то могуће и мислим да такву одлуку неће донети", говорио је крајем прошле године председник Србије Александар Вучић.
Политика Београда до сада је била "боље бити за столом, него на менију", испоставило се да ћемо свакако бити послужени, једино што можемо да бирамо је да ли ћемо бити у предјелу или да нас скувају у супи.
Према незваничним информацијама Мађарска, иако је признала тзв. Косово, противи се оваквом условљавању. Гласају и пет земаља које нису признале лажну државу: Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка и Румунија. Невоља је да, упркос томе што многе чланице не признају независност Косова, у оквиру ЕУ постоји сагласност у вези са овим спорним споразумом.
Остаје дакле да видимо да ли ће Мађарска стопирати одлуку о приступним преговорима или, у случају да изостане противљење Будимпеште, сачекамо и формално на који начин ће Охридски споразум бити унет у преговарачки оквир.
Србија ће се потом наћи пред избором: да погази свој Устав и настави преговоре о чланству у ЕУ или да прекине такве уцене из Брисела и одустане од европског пута.