Европски парламент је објавио нацрт најављене резолуције о изборима у Србији у којем се наводи да су извори "технички добро вођени", али да су у "кампањи доминирали" председник Србије и владајућа партија, што је створило "неправедне услове".
У нацрту резолуције, објављеном на сајту Европског парламента, у преамбули је саопштено да су у обзир узели раније резолуције о Србији, саопштења и прелиминарне закључке ОДИХР-а и Међународне посматрачке мисије на изборима одржаним 17. децембра, као и изјаву известиоца ЕП за Србију Александра Билчика од 19. децембра.
У резолуцији пише да је међународна посматрачка мисија у прелиминарном закључку саопштила да су избори "технички добро вођени и да је био понуђен избор политичких алтернатива", али се наводи да је "у кампањи доминирало пресудно учешће председника (Александра Вучића) које је, заједно са системским предностима владајуће партије (СНС) створило неправедне услове".
Наводи се и да су током кампање "поштоване основне слободе", она је била обележена "општом реториком, медијском пристрасношћу, притиском на запослене у јавном сектору и злоупотребом државних ресурса".
У резолуцији пише и да је, иако су избори свеукупно спроведени "глатко", изборни дан био обележен "многим процедуралним недостацима, укључујући недоследну примену заштитних мера током гласања и пребројавања, честе случајеве пренатрпаности, кршења тајности гласања и бројне случајеве групног гласања".
Наводи се и да су бирачки спискови ажурирани путем јединственог бирачког списка, као и да је коначан број бирача износио 6.500.666 - иако "постоје наводи да су бројни преминули бирачи остали у списку".
У Резолуцији се наводи да је "законски оквир за спровођење избора у Србији задовољавајућ", као и да су недавни амандмани укључили препоруке ОЕБС/ОДИХР-а и Венецијанске комисије. Ипак, наводи се да је "потребно решити још неке проблеме, као што су злоупотреба државних ресурса и заштита гласача од уцена и притисака".
У тексту пише и да, иако су 43 одсто кандидата на парламентарним изборима биле жене, оне и даље нису довољно заступљене на државним функцијама.
Цитира се и стални известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, који је навео да је парламентарна делегација посматрача "приметила да су избори добро спроведени и добро вођени. Има неких неправилности када су у питању пријаве које смо добијали из места која смо посетили о довођењу додатних бирача, али није реч о великом броју бирача", као и да "није било тензија око бирача са Косова и Метохије који су дошли у централну Србију да гласају".
Наводи се и да је коалиција "Србија против насиља" уложила жалбе на резултате избора, довела у питање процедуралну валидност на изборима у Београду и оптужила власт да је довела 40.000 гласача из Републике Српске да гласају на њима.
Како је ЕП реаговао?
Резолуција "прима на знање резултате парламентарних избора 17. децембра 2023. у Србији" и "жали због чињенице да су бројни значајни недостаци негативно допринели изборном процесу и због злоупотребе институција и медија од стране званичника да би стекли неправедну предност".
Жаљење се изражава и због "агресивне предизборне реторике, пристрасности у медијима, притиска на запослене у јавном сектору и злоупотребе јавних ресурса, као и застрашивања и узнемиравања грађанских активиста, ЛГБТИ и других заштитника људских права и новинара".
У Резолуцији се изражава жаљење и због "недовољне политичке воље националних власти да се позабаве кључним проблематичним аспектима изборног процеса", а те органе позива "да на транспарентан начин реагују на све веродостојне извештаје о широко распрострањеним неправилностима, укључујући наводе у вези са локалним изборима у Београду и другим општинама".
Наводи се да се ишчекује коначни извештај ОЕБС/ОДИХР-а и њихове препоруке за следеће изборе, а Србија се позива да их усвоји што је пре могуће.
У Резолуцији се "подстичу српске власти да обезбеде да независне и надзорне институције земље, посебно Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и Агенција за спречавање корупције, играју проактивну улогу у стварању услова за фер изборе".
Подсећа се и да је "напредак у процесу евроинтеграцијама повезан са резултатима спровођења реформи", као и да зависи од даље усклађености са провизијама о владавини права, добре управе и заптите основних европских права и вредности.
Резолуцијом се "позивају све политичке снаге у Србији да се ангажују у конструктивном политичком дијалогу како би се обезбедило правилно функционисање институција земље, заштитила слобода изражавања и да би се унапредио изборни процес".
Србија се позива на поштовање и имплементацију Споразума о путу ка нормализацији односа "Косова" и Србије, односно Охридског споразума.
У резолуцији се исказује снажна солидарност са српским народом након два масовна инцидента са пуцњавом у мају 2023. године.
Треба нагласити да је реч о нацрту резолуције, те да ће несумњиво бити амандмана и других измена. То ми могло објаснити чињеницу да је нацрт резолуције неочекивано благ.