Србија и Балкан
Петрич: Србија би већ била у ЕУ, да није било НАТО бомбардовања
Русија није желела војну интервенцију НАТО и они су се трудили да се пронађе мирно решење, а Американци су били склони томе да користе оружану силу, рекао је Петрич поводом 25 година од почетка преговора у Рамбујеу
Да се војна интервенција НАТО 1999. године није догодила, Србија и цео регион би већ били много ближи ЕУ, рекао је изасланик Европске уније за Косово и Метохију и члан "тројке" Контакт групе током мировне конференције о КиМ која је одржана пре тачно 25 година у француском дворцу Рамбује у Паризу, аустријски дипломата Волфганг Петрич.
"Границе између свих земаља бивше Југославије биле би већ укинуте, а у исто време, Срби који живе у другим државама попут Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске би имали много мање препрека пред собом јер би границе према ЕУ већ биле на неки начин укинуте", рекао је Петрич за Танјуг поводом 25 година од почетка преговора.
Он је навео да би цео регион већ био део Шенгена као и да би сви могли лако да путују.
"Моје убеђење је увек било да Србија и Срби морају да буду највише проевропски народ јер ће само у ЕУ Срби бити уједињени", истакао је он.
Петрич је истакао да је током мировне конференције у Паризу која је трајала 17 дана, знао да су преговори у Рамбујеу пресудни тренутак у случају Косова и Метохије.
"Морамо да имамо у виду да Контакт група није захтевала независност, односно суверенитет Косова, напротив, било је јасно да се у Рамбујеу радило искључиво о аутономији, дакле повратку аутономије Косова", тврди Петрич.
Према његовим речима, тзв. косовска делегација је желела независност, али је, како је навео, било јасно да су Европа, САД и Русија као преговарачи, преговарали о аутономији.
Када је реч о томе да ли је дипломатија имала шансу у Рамбујеу, Петрич истиче да је за сваког дипломату циљ мировно решење.
"Ако није могуће мировне решење као што је у случају Рамбујеа где је само једна страна потписала, то је велики проблем", рекао је он.
Петрич је прочитао писмо које је написао шеф делегације Југославије Ратко Марковић последњег дана преговора у Рамбујеу, а које је било упућено њему, Кристоферу Хилу и Борису Мајорском.
"Разлика између цивилне и војне имплементације је врло јасна, замисао је била демилитаризација Косова, односно да ће безбедност бити предата међународној заједници и да ће снаге безбедности тадашње Југославије морати да напусте КиМ и да се повуку до међународно признате границе, а да ОВК мора да буде демилитаризована", објаснио је он.
Уместо југословенских снага, безбедност би, према речима Петрича, обезбеђивала међународна заједница под вођством НАТО.
Петрич каже да није тачно да је неколико анекса предложено у последњем тренутку, пре свега они који се тичу војске и полиције, на шта се југословенска страна жалила.
"Оно што је чињеница јесте да је цивилни део мировног споразума био познат уназад месецима, када смо Кристофер Хил и ја учествовали у дипломатији и носили предлоге у Београд, па у Приштину и назад, затим при контакт групи где је Русија била веома важан партнер", рекао је он.
Навео је да када су отишли у Рамбује, обе стране су знале да су потребне две стране да би се спровео споразум што, према његовим речима, подразумева и безбедносни део који би преузео НАТО, али да би то подразумевало и руске али и друге западне стране.
"Спорне одредбе у преговорима биле су војно присуство НАТО-а у Југославији и оно што се тиче одржавања референдума на Косову и Метохији после три године", рекао је Петрич.
Истакао је да је резолуција СБ УН 1244 још увек један важан део споразума који је и даље на снази, али да је томе придодат аспект ЕУ који се односи на нормализацију односа.
"Најтежа одлука за обе стране биће то како се решава питање суверенитета, односно независности коју захтева Приштина и замисао Београда да Резолуција 1244 буде спроведена. То је срж сукоба, а имајући у виду оно што се дешава у Украјини, заиста морамо да се потрудимо да не буде више рата на КиМ. Питање безбедности је данас у сржи целокупног процеса и тако је било и пре 25 година", рекао је Петрич.
Додао је и да до сусрета две стране у Рамбујеу није дошло јер је југословенска влада тада рекла да неће да разговара са терористима.
Осврћући се на мемоаре тадашње државне секретарке САД Мадлен Олбрајт у којима је она навела да је убеђивала албанску страну да прихвати споразум како би имала оправдање за бомбардовање Србије, Петрич каже да су Американци одувек имали два инструмента у међународним односима - дипломатију и војску.
"Американци су били склони томе да користе оружану силу јер је то било кредибилно. Ми Европљани нисмо имали војску, Русија није желела војну интервенцију НАТО и они су се трудили да се пронађе мирно решење. Нажалост, као што сам цитирао писмо Ратка Марковића, југословенска делегација у Рамбујеу била је спремна да се пронађе компромисно решење, а три недеље касније Слободан Милошевић је одлучио другачије", рекао је аустријски дипломата.
Петрич је да се само неколико сати пре почетка бомбардовања СРЈ десио још један покушај да се разговара са тадашњим председником СРЈ Слободаном Милошевићем како би се спречила војна интервенција, чиме је желео да укаже колико је "далеко ишла дипломатија" у тим преговорима.
