Србија и Балкан
Игра сенки: Мистерија убиства министра одбране Павла Булатовића
Павле Булатовић убијен је 7. фебруара 2000. године, а детаљи око овог атентата и даље нису расветљени
На данашњи дан пре 24 године, убијен је министар одбране Савезне Републике Југославије Павле Булатовић, а до дан данас нису расветљене околности око овог атентата. Никада није откривено ко је починилац, а што је можда и важније налогодавац убиства југословенског министра одбране.
Павле Булатовић убијен је 7. фебруара 2000. године у предвечерњим сатима, у ресторану Фудбалског клуба Рад, док је седео са директором "Ју гарант банке" Вуком Обрадовићем и управником ресторана Мирком Кнежевићем.
Како је касније откривено истрагом, атентатор се пришуњао преко неосветљеног терена ФК Рад, пришао задњој страни ресторана и кроз затворен прозор испалио неколико рафала из аутоматског оружја, највероватније неке верзије "калашњикова".
Три хица су тадашњег министра одбране погодили у срце, а у пуцњави је рањен и Кнежевић, док је Обрадовића повредило поломљено стакло. Такође, истрагом је утврђено да је атентатор имао два помоћника, односно саучесника.
Истрага и оптужбе
Иако је овај период обележен низом учесталих политичких и других убистава, вест о атентату на министра одбране потресла је грађане СРЈ, будући да је Булатовић важио за у народу омиљеног, поштеног, стручног, храброг и несебичног човека.
Тако су непосредно након убиства, Савезна влада и тада владајућа Социјалистичка партија Србије сагласиле да је атентат на Булатовића терористички чин наручен из иностранства. Оваква оцена и не треба да чуди јер су током тих година западне државе, под вођством САД, већ увелико и готово отворено радиле на свргавању Слободана Милошевића, притом не бирајући средства.
Ипак, наратив о умешаности страних сила и служби нестао је након што је анкетни одбор Скупштине СРЈ за испитивање убиства, којим је председавао председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ сачинио обиман извештај о убиству Булатовића.
У закључку извештаја наводи се да је министар одбране ликвидиран јер је "покушао да спречи махинације приликом набавке војне опреме". Лидер радикала је тада саопштио да је одбор дошао до података да је осумњичени за извршење атентата Иван Делић из Будве, а ова информација је убрзо демантована.
Недуго након објављивања извештаја анкетног одбора, Савезна скупштина је одбацила документ уз образложење да су прекорачена овлашћења у раду одбора и да је то тело преузело улогу правосудних органа. Најинтересантније од свега је што у сачињеном извештају није било ни трага од страних служби и тероризма.
Шта о убиству Павла Булатовића каже Тим Маршал?
Упркос томе што је анкетни одбор био уверен да иза атентата не стоје стране службе, или да исте бар нису умешане у читав догађај, постоје озбиљне индиције да је убиство тадашњег министра одбране само један део слагалице у процесу свргавања Слободана Милошевића, којим су руководиле САД.
Познато је да је Павле Булатовић, иако из Црне Горе, био лојалан председнику СРЈ и председнику Савезне владе Момиру Булатовићу, као и да се залагао за очување државне заједнице насупрот тежњама Мила Ђукановића и ДПС-а.
Само због овога, Павле Булатовић сигурно није био по вољи опозицији и њиховим налогодавцима из САД, а интересантно је и шта је о убиству министра чувени британски новинар Тим Маршал забележио у својој књизи - "Игра сенки - Петооктобарска смена власти у Србији".
Наиме, у делу књиге који се бави политичким убиствима у тадашњој СРЈ, британски новинар наводи да му је један "југословенски индустријалац који има контакте са британском и југословенском обавештајном службом" између осталог октрио:
"Бизарни низ политичких убистава био је важан аргумент у убеђивању људи да су промене неопходне. Одвођени су и људи са хашке листе. Плаћеници који су добијали по 50.000 марака спроводили су те операције које су организовале снаге НАТО у Босни и Херцеговини".
"Што се убистава тиче, наша влада је тврдила да је за њих одговорна ЦИА. Ја још увек не знам ко је то радио, али није било паметно што је влада тако говорила јер су многи људи почели да мисле: 'Лепо, ако Американци могу да среде министра одбране, шта тек могу мени да ураде'".
Иако Маршалов "индустријалац" није био сигуран да ли је баш ЦИА организовала убиства, у горепоменутом одбаченом извештају, упркос томе што се стране службе не помињу, стоји да је осумњичени убио министра одбране "по наруџби, професионално и уз велико новчану надокнаду".
Дакле иако је након 24 године готово све везано за овај злочин и даље под велом тајне, постоји велика вероватноћа да иза убиства југословенског министра одбране ипак стоји неко озбиљнији, можда баш "НАТО снаге" које су биле и више него способне да издвоје "велике новчане надокнаде".
