Коначан предлог резолуције Европског парламента (ЕП) о ситуацији у Србији после избора најоштрији је досад јер се у њему тражи да се Србија казни на директан начин ускраћивањем средстава ЕУ, као и да се спроведе истрага у једној сувереној држави, што је неприхватљиво за Србију, истиче дипломата Зоран Миливојевић.
Иако су се посланици различитих групација ЕП договорили око заједничког предлога резолуције о ситуацији у Србији, упитно је да ли ће резолуција проћи у институцијама ЕУ, јер би то, по Миливојевићевим речима, значајно удаљило Србију од приступних преговора, али и довело у питање интерес ЕУ који се односи на регион, као и на друга питања, попут дијалога око КиМ.
"Резолуција садржи нешто што до сада није била пракса, посебно са овим захтевом да се формира истражна комисија и да се врше истраживања у једној сувереној држави, што је по правилу неприхватљиво. Иако не верујем да ће то проћи, ипак одражава политички покушај да се Србија дискредитује", навео је Миливојевић.
Додао је да је резолуција резултат ангажовања искључиво једне групације странака и њихових представника у Европском парламенту.
"То су групације које су већ оштро наступиле и у вези с изборима, то су социјалисти, либерали и зелени, уз својеврсну подршку странке француског председника Емануела Макрона. Према томе, то је наставак притисака који трају од краја избора и они ће се наставити. Међутим, питање је да ли ће то заживети на нивоу институција и питање је у којој мери наступи европарламентараца одражавају политике земаља чланица. Јер европски парламентарци нису део њихових парламената и нису део њихових политичких структура", истакао је Миливојевић.
На питање да ли резолуција може да донесе практичне последице Србији, дипломата појашњава да она нема обавезујући карактер, али да ствара политички амбијент за притисак и да "лобира" за додатне притиске на Србију