Да ли ће Мађарска да блокира измену преговарачког оквира ЕУ и Србије?

Европска комисија предложила је допуне преговарачког оквира Србије, што подразумева да би обавезе из Охридског споразума између Београда и Приштине могле да постану саставни део процеса приступања Србије у ЕУ. Додатни притисак на Србију у виду иницијативе ЕК могао би у Европском савету да заустави мађарски премијер Виктор Орбан, наводи за РСЕ извршни директор невладине организације за Стратешке анализе у Братислави Јан Цингел.

Он наводи да је и комесар за проширење Оливер Вархељи опструисао овај предлог из Брисела, а да исто може да се очекује од Мађарске и Словачке.

"Мислим да је врло вероватно да Европски савет блокира ову иницијативу, пре свега Мађарска, због чега је Вархељи оклевао да је уврсти у преговарачки оквир са Србијом, док су неке друге земље на томе инсистирале. Међутим, Вархељи је близак мађарској владајућој партији Фидес, иако би као европски комесар требало да буде независан и неутралан. Стога се може очекивати да неке земље, пре свега Мађарска а можда и Словачка, с обзиром на компликовану политичку климу у Братислави, блокирају предлог Европске комисије", објаснио је Цингел.

Он је подвукао да словачка влада на челу са Робертом Фицом у овом тренутку не жели да се упусти у сукоб са Бриселом око овог питања, јер настоје да избегну притисак услед политичких мера које су на снази, а на које у Бриселу не гледају благонаклоно. Исто се видело и на примеру европског финансирања Украјине, што су на крају подржала оба играча.

"Чини се да су Будимпешта и Кијев пронашли решење за међусобне спорове јер је шеф мађарске дипломатије Петер Сијатро током недавне посете Украјини договорио са тамошњим властима побољшање права мађарске мањине. Када је реч о Србији, треба имати у виду блиске Орбанове односе са Александром Вучићем, али и интересе Мађарске у Србији и можда Републици Српској. То би могао да буде разлог да блокира укључивање нормализације односа са 'Косовом' у преговарачки оквир Србије са Европском унијом", сматра саговорник РСЕ.

У случају да се иницијатива ЕК озваничи, што је вероватно за очекивати јер, како каже, Европска унија настоји да искористи преостало време до избора за Европски парламент у јуну како би се остварио неки помак у дијалогу Београда и Приштине.

"И пре објављивања овог става ЕК, било је јасно да је нормализација односа са 'Косовом' предуслов што је, уосталом, предвиђено у поглављу 35. Сада је то само формализовано. Овај потез ЕК тумачим као додатни притисак на Србију да испуни одредбе Охридског споразума који је прихватила прошлог марта, јер од тада није остварен неки напредак. За то су одговорне обе стране јер нису приступиле озбиљној реализацији поменутог договора", поручује он.

Цингел оцењује да не постоји реалан помак у преговорима Београда и Приштине управо јер обе стране чекају на исход избора за Европски парламент.

Додаје да Београд с посебном пажњом ишчекује и расплет на америчким председничким изборима на јесен.

"Србија сматра да би администрација Доналда Трампа била њој много наклоњенија, него Бајденова коју доживљава као преблагу према Приштини", истиче он.