Да се бивши амерички председник Доналд Трамп већ вратио на политичку сцену САД, макар што се тиче односа према Украјини, први ће приликом своје посете Америци моћи да открије немачки канцелар Олаф Шолц.
Он у Вашингтон стиже управо у тренутку када републиканци у Конгресу, делујући по Трамповом налогу, блокирају војну помоћ Кијеву.
"Разговори између Представничког дома и Сената о финансирању подршке Украјини су, наравно, тема коју посебно пажљиво пратимо", рекао је високи званичник немачке владе уочи Шолцовог доласка за "Политико".
Према изворима немачке владе, планирано је да се Шолц сутра састане са америчким председником Џозефом Бајденом у Белој кући.
Током предвиђеног једносатног састанка Шолц ће покушати да искористи добар однос који има са Бајденом како би сазнао колико је вероватно да ће амерички Конгрес на крају одобрити милијарде и у новој помоћи Украјини.
Откако је почела Специјална војна операција у Украјини, САД су биле највећи давалац војне помоћи Кијеву. То би сада могло да се промени, те би Немачка могла да преузме вођство са 17,1 милијарди евра војне помоћи које је, према подацима Института за светску економију Кил, послала Кијеву до октобра прошле године.
Са друге стране, Велика Британија је обезбедила 6,57 милијарди евра, док је Француска дала само 0,54 милијарде евра, због чега је Шолц подстицао европске нације да пруже већу помоћ Украјини.
На почетку сукоба, Немци су, плашећи се да буду увучени у сукоб, одбијали да пошаљу тешко наоружање Украјини све док то прво не ураде Американци и други НАТО савезници.
Та динамика, пише "Политико", није потпуно нестала, с обзиром на то да је Шолц, упркос поновљеним захтевима Украјине, до сада одбијао да Украјини обезбеди крстареће ракете дугог домета "таурус", страхујући да би Украјинци могли да их користе за напад на циљеве у Русији.
Питање је, пише портал, да ли ће амерички и европски бирачи подржати тај циљ, нарочито док се рат одуговлачи.
Удео Американаца који кажу да влада даје превише подршке Украјини стално је растао од почетка инвазије у фебруару 2022. године, према Пју истраживачком центру, при чему отприлике половина републиканаца сада каже да САД даје превише Кијеву.
И у Немачкој је јавност амбивалентна, са само 38 одсто Немаца који би желели да виде већи ангажман Немачке на светској сцени, према истраживању Фондације Корбер.
У међувремену, чак и ако Немачка и друге европске земље успеју да нагло повећају своју потрошњу ка Украјини, Европа сада нема довољно капацитета да произведе потребну количину муниције.
ЕУ убрзава своју производњу муниције и обећала је да ће послати 1,1 милион граната Украјини до краја године, а 2025. године производни капацитет ЕУ требало би да порасте на 2 милиона.
Немачка и Европа много више утичу на опстанак Украјине него САД.
За Европљане, украјински пораз би могао бити катастрофалан по безбедност континента, а европски лидери страхују да би земље попут Летоније или Молдавије могле да буду следеће ако Путин победи у Украјини и Трамп се врати на место председника.
"Ово су ствари које ме ноћу држе будним", рекао је недавно за "Политико" високи европски дипломата, који је желео да остане анониман, говорећи о том могућем исходу сукоба.